Lepša godina za Marjanoviće

Gornji Milanovac – Posle napisa u "Politici" (13. oktobra i 2. decembra) o Marjanovićima, porodici sa osmoro dece u kojoj ni mama Danijela (30) ni tata Saša (34) nisu zaposleni, a svih desetoro su podstanari u potkrovlju jedne sedmospratnice, telefon u dopisništvu lista je često zvonio. Čitaoci iz raznih mesta tražili su telefonski broj i adresu Marjanovića.
Telefon nije zvonio uzalud – uverili smo se drugog dana nove godine. U stanu od 42 kvadrata, oko novogodišnje jelka sa vencem upaljenih sijaličica, žagor dečjih glasova. Praznik je i svi su na okupu: Nemanja, Sanja, blizanci Kristina i Marko, Nenad, Goran, Milan i Stefan – od jedne do 13 godina. I deca i roditelji veruju da će ova godina za njih biti veselija od minule.

– Izvinite što su vam mnogi dosađivali, a hvala vam što ste im dali naš broj telefona – dočekuje nas Danijela. – Vujica iz Novog Sada nam je poslao poštom 5.000 dinara, toliko smo dobili i od Smilje iz Beograda. Miloš iz Preljine nas je obradovao sa 200 evra i obećao još pomoći. Mira i njena majka iz Kruševca šalju nam 3.000 dinara i to će činiti svakog meseca, a od Milice iz Milanovca stiglo nam je 100 švajcarskih franaka. Nikoga od njih ne poznajemo, valjda ćemo ih nekad upoznati i zahvaliti se kako treba.

Koliko je ko mogao, toliko je dao, ali je sigurno da su svi pomogli sa "alalom". A pravo iznenađenje je gest kozmetike "Božen" iz Beograda. Marjanoviće je, pred Novu godinu, posetila jedna službenica ove firme i...

– Obukla je decu od glave do pete: kape, jakne, duksevi, pantalone, čarape. Sad možemo reći da za mališane nema zime. A koji smo radostan šok doživeli kad nam je, na kraju, uručila 2.500 evra i namenila ih za lečenje šestogodišnje Kristine, koja još nije prohodala – priča nam tata Saša.

Ni sve nabrojano nije – sve. Dve milanovačke firme su ponudile posao ocu porodice. Jedna je "Foka" i u njoj bi trebalo da počne prvi radni dan, odmah posle Božića. Druga je komunalno preduzeće, gde bi mogli da ga prime kroz dva-tri meseca. Saša je vozač "D" kategorije, povremeno je, za jedno čačansko preduzeće, vozio ture za Makedoniju i Crnu Goru, ali to je odsustvo od kuće po nekoliko dana. Nuđen mu je i radni odnos, no nije mogao da ga prihvati, ne može toliko da izostaje od brojne porodice, pogotovu od bolesne devojčice. U bilo kojoj od dve firme u Milanovcu, biće neuporedivo lakše. A Danijela o zaposlenju i ne sanja – zar kod četiri đaka i četiri predškolca nije i previše zaposlena!

A vi se, sigurno, pitate: kako desetočlana porodica živi u 42 kvadrata, u jednosobnom stanu? Grešite – stan je trosoban. U predsoblju je kuhinja, od spavaće sobe je napravljena trpezarija, a od dnevnog boravka su "otkinute"  još dve sobice i u svakoj, kao u dva kaveza, smeštena po dva kreveta na sprat. Nužda projekat menja!