Лепша година за Марјановиће

Горњи Милановац – После написа у "Политици" (13. октобра и 2. децембра) о Марјановићима, породици са осморо деце у којој ни мама Данијела (30) ни тата Саша (34) нису запослени, а свих десеторо су подстанари у поткровљу једне седмоспратнице, телефон у дописништву листа је често звонио. Читаоци из разних места тражили су телефонски број и адресу Марјановића.
Телефон није звонио узалуд – уверили смо се другог дана нове године. У стану од 42 квадрата, око новогодишње јелка са венцем упаљених сијаличица, жагор дечјих гласова. Празник је и сви су на окупу: Немања, Сања, близанци Кристина и Марко, Ненад, Горан, Милан и Стефан – од једне до 13 година. И деца и родитељи верују да ће ова година за њих бити веселија од минуле.

– Извините што су вам многи досађивали, а хвала вам што сте им дали наш број телефона – дочекује нас Данијела. – Вујица из Новог Сада нам је послао поштом 5.000 динара, толико смо добили и од Смиље из Београда. Милош из Прељине нас је обрадовао са 200 евра и обећао још помоћи. Мира и њена мајка из Крушевца шаљу нам 3.000 динара и то ће чинити сваког месеца, а од Милице из Милановца стигло нам је 100 швајцарских франака. Никога од њих не познајемо, ваљда ћемо их некад упознати и захвалити се како треба.

Колико је ко могао, толико је дао, али је сигурно да су сви помогли са "алалом". А право изненађење је гест козметике "Божен" из Београда. Марјановиће је, пред Нову годину, посетила једна службеница ове фирме и...

– Обукла је децу од главе до пете: капе, јакне, дуксеви, панталоне, чарапе. Сад можемо рећи да за малишане нема зиме. А који смо радостан шок доживели кад нам је, на крају, уручила 2.500 евра и наменила их за лечење шестогодишње Кристине, која још није проходала – прича нам тата Саша.

Ни све набројано није – све. Две милановачке фирме су понудиле посао оцу породице. Једна је "Фока" и у њој би требало да почне први радни дан, одмах после Божића. Друга је комунално предузеће, где би могли да га приме кроз два-три месеца. Саша је возач "Д" категорије, повремено је, за једно чачанско предузеће, возио туре за Македонију и Црну Гору, али то је одсуство од куће по неколико дана. Нуђен му је и радни однос, но није могао да га прихвати, не може толико да изостаје од бројне породице, поготову од болесне девојчице. У било којој од две фирме у Милановцу, биће неупоредиво лакше. А Данијела о запослењу и не сања – зар код четири ђака и четири предшколца није и превише запослена!

А ви се, сигурно, питате: како десеточлана породица живи у 42 квадрата, у једнособном стану? Грешите – стан је трособан. У предсобљу је кухиња, од спаваће собе је направљена трпезарија, а од дневног боравка су "откинуте"  још две собице и у свакој, као у два кавеза, смештена по два кревета на спрат. Нужда пројекат мења!