"Prokop" još čeka finansijera

Uoči novogodišnjih praznika gotovo nezapaženo se provukla vest da će "Železnice Srbije" i "Energoprojekt" 17. marta potpisati finalni ugovor o završetku buduće glavne beogradske železničke stanice, poznatije kao "Prokop". Odmah nakon toga trebalo bi da počnu i radovi na tom projektu, u koji je tokom protekle tri decenije uloženo oko 900 miliona evra. Zašto je informacija o najavljenom potpisivanju finalnog ugovora važna? To je, naime, prvi konkretan rok od juna 2005. godine kada je i raspisan međunarodni tender za dodelu posla u "Prokopu" i izgradnju pratećeg komercijalnog centra od 128.000 metara kvadratnih. Vrednost investicije je, inače, procenjena na 180 do 200 miliona evra.

– Do sredine januara biće definisani svi tehnički detalji. Nakon toga, "Energoprojekt" ima rok od 60 dana da se opredeli za finansijsku konstrukciju, odnosno da odluči koja će banka ili investicioni fond podržati radove u "Prokopu". Nastavak izgradnje može da počne odmah posle toga. "Energoprojekt" sada u "Prokopu" radi na zaštiti gradilišta, za šta je novac obezbedilo Ministarstvo za infrastrukturu – kaže Milanko Šarančić, generalni direktor "Železnica Srbije". Interesantno je da je Šarančić za sada jedini ovlašćen da daje izjave o pregovorima sa "Energoprojektom".

On je, kako pri tom naglašava, apsolutni optimista da će ugovor sa "Energoprojektom" zaista biti potpisan. Ta kompanija, kaže, pokazala je "daleko veću spremnost i ozbiljnost" u pregovorima nego prvoplasirani "Trigranit", sa kojim su letos prekinuti svi pregovori "zbog dodatnih zahteva koji su izlazili iz okvira tendera".

Da podsetimo, mađarsko-kiparski "Trigranit" je tražio garanciju da će kroz stanicu svakog dana prolaziti 40.000 putnika, potom  je zahtevao da bude oslobođen plaćanja nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta ili da taj novac bude iskorišćen na izgradnju pristupnih puteva i parkinga. Jedini uslov "Železnica" tada je bio da radovi počnu što pre.

Sa "Energoprojektom", koji je pozvan umesto mađarsko-kiparske kompanije, u međuvremenu je dogovoreno da novac od nadoknade za građevinsko zemljište, koju je spreman da plati, bude usmeren za izgradnju prilaza iz pravca autoputa i Bulevara kneza Aleksandra. Koliko će tačno iznositi naknada još nije poznato, jer bi tom proračunu trebalo da prethodi sačinjavanje glavnog projekta komercijalnog centra. Budući da je deo instalacija već urađen, grad je obećao da će konačna suma biti umanjena za iznos koji su "Železnice" već platile. Završetak ove investicije je važan i za grad i za Republiku, jer će se tek kada "Prokop" počne rad steći i uslovi za izmeštanje sadašnje Glavne železničke stanice iz Savskog amfiteatra. Grad će tada dobiti 80 hektara zemljišta na izuzetno skupoj lokaciji, zarobljenoj kolosecima. Zamisao je da Beograd umesto jedne glavne železničke stanice ima četiri prolazne – u Rakovici, Prokopu, Novom Beogradu i Zemunu, koje bi pokrivale najveće gradske rejone. One bi, osim za međunarodni, bile korisne za gradski i prigradski saobraćaj.