"Прокоп" још чека финансијера

Уочи новогодишњих празника готово незапажено се провукла вест да ће "Железнице Србије" и "Енергопројект" 17. марта потписати финални уговор о завршетку будуће главне београдске железничке станице, познатије као "Прокоп". Одмах након тога требало би да почну и радови на том пројекту, у који је током протекле три деценије уложено око 900 милиона евра. Зашто је информација о најављеном потписивању финалног уговора важна? То је, наиме, први конкретан рок од јуна 2005. године када је и расписан међународни тендер за доделу посла у "Прокопу" и изградњу пратећег комерцијалног центра од 128.000 метара квадратних. Вредност инвестиције је, иначе, процењена на 180 до 200 милиона евра.

– До средине јануара биће дефинисани сви технички детаљи. Након тога, "Енергопројект" има рок од 60 дана да се определи за финансијску конструкцију, односно да одлучи која ће банка или инвестициони фонд подржати радове у "Прокопу". Наставак изградње може да почне одмах после тога. "Енергопројект" сада у "Прокопу" ради на заштити градилишта, за шта је новац обезбедило Министарство за инфраструктуру – каже Миланко Шаранчић, генерални директор "Железница Србије". Интересантно је да је Шаранчић за сада једини овлашћен да даје изјаве о преговорима са "Енергопројектом".

Он је, како при том наглашава, апсолутни оптимиста да ће уговор са "Енергопројектом" заиста бити потписан. Та компанија, каже, показала је "далеко већу спремност и озбиљност" у преговорима него првопласирани "Тригранит", са којим су летос прекинути сви преговори "због додатних захтева који су излазили из оквира тендера".

Да подсетимо, мађарско-кипарски "Тригранит" је тражио гаранцију да ће кроз станицу сваког дана пролазити 40.000 путника, потом  је захтевао да буде ослобођен плаћања надокнаде за уређење грађевинског земљишта или да тај новац буде искоришћен на изградњу приступних путева и паркинга. Једини услов "Железница" тада је био да радови почну што пре.

Са "Енергопројектом", који је позван уместо мађарско-кипарске компаније, у међувремену је договорено да новац од надокнаде за грађевинско земљиште, коју је спреман да плати, буде усмерен за изградњу прилаза из правца аутопута и Булевара кнеза Александра. Колико ће тачно износити накнада још није познато, јер би том прорачуну требало да претходи сачињавање главног пројекта комерцијалног центра. Будући да је део инсталација већ урађен, град је обећао да ће коначна сума бити умањена за износ који су "Железнице" већ платиле. Завршетак ове инвестиције је важан и за град и за Републику, јер ће се тек када "Прокоп" почне рад стећи и услови за измештање садашње Главне железничке станице из Савског амфитеатра. Град ће тада добити 80 хектара земљишта на изузетно скупој локацији, заробљеној колосецима. Замисао је да Београд уместо једне главне железничке станице има четири пролазне – у Раковици, Прокопу, Новом Београду и Земуну, које би покривале највеће градске рејоне. Оне би, осим за међународни, биле корисне за градски и приградски саобраћај.