„Žene žrtve rata” u ratu protiv Dodika

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 3. septembra – Zahtev koji je sarajevsko Udruženje „Žena – žrtva rata” uputilo Tužilaštvu i Sudu Bosne i Hercegovine da ubrza proces protiv premijera Republike Srpske Milorada Dodika, klasična je zloupotreba nevladinih organizacija, ocenio je za naš list predsednik republičke Advokatske komore Jovan S. Čizmović.

Povod za reagovanje Udruženja „Žena – žrtva rata” je Dodikova izjava da Sud i Tužilaštvo BiH, u budućim ustavnim promenama, treba ukinuti, jer su ovi organi nametnuti odlukom visokog predstavnika. Iz ovog stava „Žene – žrtve rata” izvele su zaključak da se Dodik „prepao istine i da je odgovoran za proneveru višemilionske sume novca”. Osim toga, u njihovom zahtevu je navedeno da je izjava premijera Republike Srpske „usmerena na razaranje državnih institucija” i zbog toga Sud i Tužilaštvo BiH treba da daju „prioritet procesuiranju Milorada Dodika”.

„Ne osporavam pravo nevladinim organizacijama da se oglašavaju o različitim događajima. Ali kada je u pitanju većina nevladinih organizacija u Federaciji BiH ne može se negirati da se one prvenstveno bave događajima u Republici Srpskoj. I njihov rad ima apsolutnu podudarnost sa zvaničnom politikom rukovodstva, pogotovo bošnjačkog, Federacije BiH i njenih predstavnika u zajedničkim organima BiH. Kada se NVO na takav način počnu baviti politikom tada one gube svoju suštinu. A da je ta politika dvolična, potvrđuje i ovaj istup ’Žena – žrtava rata’, koje traže hitno procesuiranje Milorada Dodika. Ovakav istup ozbiljno dovodi u sumnju njihovo zalaganje za nezavisno pravosuđe”, rekao je Čizmović.

Ovakav zahtev Tužilaštvu i Sudu BiH, dodao je naš sagovornik, „jasno pokazuje da je stalna scenska postavka – procesuirati sve što je u Republici Srpskoj i u vezi s njom, a osporiti i zataškati i najgnusnije zločine koje su nad Srbima počinili pripadnici većinskih etničkih grupa u Federaciji BiH. Ovde je reč o duplom aršinu, da ga ne nazovem moralom”. „Postupak koji je iniciran protiv Dodika i određenih ličnosti iz političkog i privrednog života Republike Srpske procesnopravno ne bi trebalo da ima poseban značaj. Pogotovo ako se ima u vidu način iniciranja i dokazi koji su ponuđeni. Otvoreno je i pitanje nadležnosti pravosuđa BiH da odlučuje u ovom postupku”, istakao je Čizmović.

„Ono što je po mišljenju svakog ozbiljnijeg građanina Republike Srpske neosporno jeste da je upravo gradnjom autoputa Banjaluka–Gradiška, izgradnjom republičkog Administrativnog centra i Radio-televizijskog doma urađen posao od opšteg dobra. Upravo ovi poslovi, u kojima se prepoznaje napredak Republike Srpske, za neke je razlog da se nosioci tog procesa spreče u daljem radu i da im se nanese zlo, a da se pri tom ne biraju ni sredstva, ni postupci. Zbog toga govorim o animaciji NVO i njihovoj zloupotrebi od onih koji ’političkom borbom’ pokušavaju ukloniti one koji su za njih ’oni drugi’ i, verovatno, po rezultatima nedostižni”, zaključio je Jovan S. Čizmović.

Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić je za naš list izjavio: „Istupe, kakav je ovaj ’Žena – žrtava rata’ mi ne komentarišemo”.