Tim za budućnost

Na Evropskom prvenstvu u Poljskoj predstavljaće nas izuzetno mlad, poletan, agresivan i talentovan tim. Selektor Dušan Ivković dao je prednost krilnom centru Milanu Mačvanu u odnosu na Zorana Ercega koji ima zavidan reprezentativni staž, kao i mladoj gardi na bekovskoj poziciji , gde je gledajući dosadašnju Ivkovićevu praksu Dušan Kecman već bio „viđen” kao siguran putnik.

Iako će naš tim biti najmlađi na šampionatu (prosek 22,4 godine), ne treba sumnjati da je iskusni stručnjak napravio odličan balans linija u odnosu na kvalitet i da će mnogi nedostaci, koji su evidentni, biti neutralisani načinom igre koji je Ivković uspeo da „istera”, po ne malu cenu. Ukusi trenera i košarkaške javnosti su različiti. Mnogima je bilo čudno što je već u prvom krugu otpao Ivan Radenović kome je ekstra kvalitet što može da pokrije čak tri pozicije ili Boban Marjanović o kom je selektor govorio u superlativu. Šta tek reći za Ercega i Kecmana, za koje bi malo ko stavio „kintu” da neće videti Poljsku. Evidentno, kroz Ivkovićevo sito prošli su najbrži, najskočniji i oni sa najviše energije.

Milan Mačvan je gotovo na svim takmičenjima u mlađim reprezentativnim selekcijama bio najkorisniji igrač, pa nije iznenađenje što je „izgurao” Ercega. Pored želje i zalaganja, pokazao je i veći kvalitet u odbrambenoj formaciji kao i bogatiji napadački repertoar. Osveženje u bekovsku konkurenciju uneli su Bjelica i Paunić, a Raduljica je pokazao u pripremnim utakmicama da nije slučajno dobio prednost u odnosu na Marjanovića. Sva četvorica „studenata” su izuzetno fizički spremni, kao i čitav tim, sposobni da i taktički odrade posao na potrebnom nivou.

Sada je apsolutno jasno da imamo 12 igrača koji će se „naigrati” u Poljskoj. To zahteva sistem igre koja se zasniva na agresivnoj odbrani, presingu sa udvajanjem i pritiskom na loptu. Naravno, vežbane su i „zonske” varijante, ali Ivković će ovu vrstu odbrane koristiti u izuzetnim situacijama.

(/slika2)Na prvi pogled najviše je „klizavo” spoljnim pozicijama, gde je Tepić jedini igrač koji pravi razliku. Plemjekeri Marković, Popović i Teodosić su potpuno različitog košarkaškog senzibiliteta. Prva dvojica su jači defanzivci, rezervisaniji u napadu a kod trećeg je obrnut slučaj.

Tripković je prva opcija na „dvojci”, ali beskompromisnošću mladi Paunić je u kratkom roku uspeo da se nametne i ostaje samo pitanje da li će to demonstrirati i na velikoj sceni. Tepić je posle ispadanja iz kombinacije Luke Bogdanovića zbog povrede definitivno prekomandovan na „trojku”, a mladi Bjelica je (posebno u defanzivi) pokazao veliki potencijal na najosetljivijem mestu u timu. Kao i Mačvan skinuo par kilograma viška, što mu je pomoglo da igra na višem nivou.

Pripremne utakmice pokazale su da je malo situacija za otvoren šut, što bi moglo da predstavlja problem, pa je Ivković težište igre preneo u reket gde je koncentrisan najveći kvalitet. Krstić i Perović uz Raduljicu , pokazali su u kontrolnim utakmicama zavidnu formu, ali najveći pritisak će trpeti Novica Veličković na „četvorci”, jer pored defanzivne ima i veoma važnu napadačku ulogu u timu.

Iako nije bilo prilike da na delu vidimo našu reprezentaciju (svi mečevi igrani u inostranstvu ili iza zatvorenih vrata), tako da je malo argumenata za ozbiljniju analizu, jedan detalj zaslužuje pažnju.

Gotovo je neprimetna razlika u igri pri rotiranju igrača po pozicijama, tako da ne postoji „sindrom klupe”. Održava se visok ritam, što može da bude kvalitet više ovog tima. U svakom slučaju, košarkaška javnost u očekivanjima ne bi trebalo da ide dalje od primarnog cilja, plasmana na Svetsko prvenstvo u Turskoj naredne godine. Put do četvrtfinala i minimum šeste pozicije (ako Turske bude u tom društvu, na SP vodi i sedmo mesto) biće izuzetno težak i nepredvidljiv. Sve preko toga, zaslužiće vrednost podviga.