Letovanje u ledenim hotelima

Titulu najstarijeg ledenog hotela, koji će predstojeće zimske sezone 2009/2010. proslaviti 20 godina rada, ima zdanje u švedskom selu Jukasjarvi. Preciznije, predistorija prvog ugostiteljskog objekta za smrzavanje počela je 1989. kada je grupa japanskih umetnika u malom švedskom mestu, udaljenom 17 kilometara od Kirune, eksperimentisala vajajući figure od leda. Francuski umetnik Žano Derid je, godinu dana kasnije, na istom mestu priredio izložbu u za tu priliku posebno izgrađenoj dvorani cilindričnog oblika. Mnogo posetilaca, a mesta za prenoćište u Jukasjarviju bilo je malo, tek nekolicina odvažnih zamolila je umetnika za dozvolu da prespava u izložbenom prostoru. Derid se složio, a momci i devojke koji su u ledenoj dvorani prenoćili u vrećama za spavanje prostrtim preko jelenskih koža postali su prvi „ledeni turisti” na svetu.

Za neobičnu uslugu tada nije ništa naplaćeno.

Vremenom, ideja da se na ovaj način privuku turisti, u predele gde je minus 40 stepeni normalna temperatura, postala je izvodljiva. Pozvani su građevinari iz Japana i ledeni hotel je otvorio svoja vrata.

Temperatura u unutrašnjosti daleko je prijatnija od spoljne, ali za one kojima će na između minus devet i minus pet stepeni biti hladno ne preporučuje se noćenje. Ovaj hotel u Švedskoj ima multipleks bioskop pozorište, absolut bar, piće se služi u čašama od leda. Tu je i ledena crkva, muzej figura od istog materijala od kojeg je napravljen hotel – kocki leda.

Spava se u specijalnim vrećama, a cena noćenja je u paketu za četiri dana i u zavisnosti od doba godine od 1.070 do 1.440 dolara, po osobi.

Ledene hotele imaju i Norveška, Kanada, Finska, Rumunija...

Nama najbliži, u Rumuniji, otvoren je 2006, duboko u planinama Faragaš, na 2.034 metra nadmorske visine. Kao i ostali, i ovaj je privremen, tačnije radi samo zimi, kad vremenski uslovi dozvoljavaju. Ima deset soba u kojima gosti mogu boraviti od decembra do kraja aprila, a prenoćište za jednu osobu košta od 35 do 50 dolara. Zanimljivo je da prvu istočnoevropsku snežnu palatu lokalne zanatlije zidaju od leda iz obližnjeg Balea jezera.

Zajedničko za sve hotele od leda jeste preporuka da se u njima provede samo jedna noć. Uvek su privremene građevine koje se svake godine moraju obnavljati, jer se leti tope. Umesto malterom, zidovi su povezani materijalom poznatim kao „snajs” čija je struktura nešto između snega i leda, pa je i ime dobila kombinovanjem dve reči engleskog: „snou” (sneg) i „ajs” (led).