Posuđe iz bakarnog doba na Bubnju

Niš – Na arheološkom lokalitetu Bubanj kod Niša, na kome su ove godine nastavljena istraživanja, juče je otkriven kultni dvodelni objekat, a otkopano je i na desetine raznog posuđa. Rukovodilac istraživanja prof. dr Milorad Stojić rekao je novinarima da je objekat sa posuđem pronađen kada se zašlo u sloj koji pripada najstarijem bakarnom dobu ili periodu od 4.500. godine pre naše ere do 3.700. godine pre Hrista. Objekat je pronađen odmah ispod sloja koji je pripadao kulturnoj celini „Boleraz”.

– U prvom delu objekta pronašli smo na desetine celih posuda, među kojima su najzanimljiviji pehari i zdele. Posuđe je lepo oblikovano i bogato ukrašeno. U drugom delu objekta pronađena je vilica, za koju se pretpostavlja da je vilica svinje, okružena minijaturnim posudama i velikim zdelama, žrvnjevima i poklopcima. Na tom mestu otkriven je i jedan dugačak kremeni nož, rekao je Stojić.

Prema njegovoj oceni, reč je o izuzetno važnom otkriću i atraktivnoj građi. Koliko znam, ovako velika kulturna celina još uvek nije otkrivena, napomenuo je Stojić.

Bubanjsko-humska kulturna grupa sa lokalitetima Bubanj i Velika humska čuka u blizini Niša spadaju u najvažnije evropske lokalitete za razumevanje praistorije. Bubanj je lokalitet od stotinak kvadratnih metara, preostalih od celine koja je uništena izgradnjom zaobilaznice autoputa oko Niša osamdesetih godina prošlog veka. Lokalitet je u naučnu literaturu ušao zahvaljujući rezultatima istraživanja akademika Milutina Garašanina sredinom 20. veka koji ih je evropskoj javnosti predstavio na Trećem međunarodnom kongresu u Cirihu. Najstariji kulturni sloj na bubanjskom lokalitetu pripada starčevačkoj kulturi i potiče iz šestog milenijuma pre naše ere, a na njemu se razaznaje život 17 kulturnih zajednica iz prošlosti.

Istraživanja će ove godine posle više decenija biti nastavljena i na Velikoj humskoj čuki otvaranjem dve sonde. Ovaj lokalitet, na kome preovladava gvozdeno doba, istraživali su Miodrag Grbić i Milutin Garašanin sredinom prošlog veka. Kako je u celini očuvan, pogodan je zbog svojih geomorfoloških i kulturnoistorijskih karakteristika i za pretvaranje u arheološki park, smatraju stručnjaci.