Orkestar za ceremonije i sahrane

Jagodina – Od tridesetak vojnih duvačkih orkestara u Srbiji, opstao je samo jagodinski. A od muzičara koji su u sastavu od njegovog formiranja, 1961. godine, još sviraju samo njih četvorica: Branko Mančić, kapelnik orkestra, Miomir Mihajlović Siki, Pavle Dirak i Nenad Subotić. Oni sa još nekolicinom mlađih kolega danas uglavnom sviraju na pogrebima ili na svečanostima povodom državnih praznika i prilikom polaganja venaca.

– Prvi put sam svirao na železničkoj stanici kada je Tito dolazio u Jagodinu. Iako sam bio veoma mlad, svirao sam sigurno, jer smo mi bili deseta klasa vojnih muzičara, koju je obučavao Srba Veličković. Takvih muzičara danas nema, niti više ima takve škole – s neskrivenim ponosom priča nam Mančić, naglašavajući da je preciznost u sviranju najbitnija kod ove vrste muzike.

Njegov kolega Miomir Mihajlović Siki u orkestru je prvi put nastupio kad mu je bilo svega 13 godina.

– Bio je to veoma brojan orkestar, mnogo smo nastupali. Dobro se sećam svog prvog dana u orkestru, najpre smo svirali na prvomajskom uranku, a potom na jednoj sahrani. Pratili smo pogrebnu kolonu od „Đurđevog brda“, preko grada, do groblja. Iznenada se sručio pljusak, a mi smo koračali za sandukom i svirali – priseća se Siki, dodajući da pamti i sahrane na kojima su svirajući pešačili i po 11 kilometara da bi obišli sva mesta koja je pokojnik voleo.

Ovaj orkestar i dan-danas angažuje Vojska Srbije, policija i pojedinci, od Kraljeva do Batajnice. Naručioci posebno hvale njihovu disciplinovanost (dok su u „sviračkom stroju“, niti pričaju, niti se smeju) a imponuju im i njihove odore – svečane gardijske, policijske, sivomaslinaste i druge uniforme. A prebogat repertoar tako dugovečnog orkestra je kvalitet koji se podrazumeva.

– Sviranje naplaćujemo od 15 do 20 evra po članu orkestra. A za jednu trubu, koja košta 3.000 evra, treba da sviramo 200 puta, a za novu kožu na bubnju četiri do pet puta. Sve što zaradimo damo na instrumente – kaže Mančić, ističući da ponekad sviraju i besplatno.

– Tako smo častili jednu ženu koja nije imala da nam plati, a naš nastup na sahrani njene tetke joj je mnogo značio. Jer, tetka joj je testamentom ostavila kuću, ali uz ispunjavanje obaveznog preduslova – da joj se na sahrani obezbedi muziciranje bleh orkestra – ističe kapelnik jagodinskog orkestra Branko Mančić.