Оркестар за церемоније и сахране

Јагодина – Од тридесетак војних дувачких оркестара у Србији, опстао је само јагодински. А од музичара који су у саставу од његовог формирања, 1961. године, још свирају само њих четворица: Бранко Манчић, капелник оркестра, Миомир Михајловић Сики, Павле Дирак и Ненад Суботић. Они са још неколицином млађих колега данас углавном свирају на погребима или на свечаностима поводом државних празника и приликом полагања венаца.

– Први пут сам свирао на железничкој станици када је Тито долазио у Јагодину. Иако сам био веома млад, свирао сам сигурно, јер смо ми били десета класа војних музичара, коју је обучавао Срба Величковић. Таквих музичара данас нема, нити више има такве школе – с нескривеним поносом прича нам Манчић, наглашавајући да је прецизност у свирању најбитнија код ове врсте музике.

Његов колега Миомир Михајловић Сики у оркестру је први пут наступио кад му је било свега 13 година.

– Био је то веома бројан оркестар, много смо наступали. Добро се сећам свог првог дана у оркестру, најпре смо свирали на првомајском уранку, а потом на једној сахрани. Пратили смо погребну колону од „Ђурђевог брда“, преко града, до гробља. Изненада се сручио пљусак, а ми смо корачали за сандуком и свирали – присећа се Сики, додајући да памти и сахране на којима су свирајући пешачили и по 11 километара да би обишли сва места која је покојник волео.

Овај оркестар и дан-данас ангажује Војска Србије, полиција и појединци, од Краљева до Батајнице. Наручиоци посебно хвале њихову дисциплинованост (док су у „свирачком строју“, нити причају, нити се смеју) а импонују им и њихове одоре – свечане гардијске, полицијске, сивомаслинасте и друге униформе. А пребогат репертоар тако дуговечног оркестра је квалитет који се подразумева.

– Свирање наплаћујемо од 15 до 20 евра по члану оркестра. А за једну трубу, која кошта 3.000 евра, треба да свирамо 200 пута, а за нову кожу на бубњу четири до пет пута. Све што зарадимо дамо на инструменте – каже Манчић, истичући да понекад свирају и бесплатно.

– Тако смо частили једну жену која није имала да нам плати, а наш наступ на сахрани њене тетке јој је много значио. Јер, тетка јој је тестаментом оставила кућу, али уз испуњавање обавезног предуслова – да јој се на сахрани обезбеди музицирање блех оркестра – истиче капелник јагодинског оркестра Бранко Манчић.