Ubistva bez otisaka prstiju SAD

Neki delovi skrivenog rada „Blekvotera” za američku obaveštajnu agenciju CIA – počeli su da cure iza gvozdene zavese tajnosti. Uloga ove kompanije u tajnom programu ubistava i njeno stalno učešće u napadima bespilotnih letelica koji su redovna pojava u Avganistanu i Pakistanu postali su glavna tema naslovnih strana „Vašington posta” i „Njujork tajmsa”.

Kada je CIA 2004. obnovila plan za likvidaciju ili hapšenje terorista, obratila se bezbednosnoj kompaniji sa dobrim vezama, u to vreme poznatoj pod imenom „Blekvoter” (sadašnji naziv „Xe Services LLC” uzela je pošto su njeni pripadnici optuženi da su pre dve godine ubili 17 iračkih civila u Bagdadu i podneli lažni izveštaj da su pucali u samoodbrani).

Uz „Blekvoterov” unosan posao bezbednosti za vladu i kontakte raštrkane po kriznim područjima širom sveta, zvaničnici ove kompanije ponudili su usluge stranaca, navodno veštih u ulaženju u trag teroristima u regionima gde vlada bezakonje i zemljama sa čijim vladama CIA nije sarađivala.

„Blekvoter” je obavestio CIA da bi „mogao da rasporedi ljude po terenu i obezbedi nadzor i podršku, odnosno, sve ono što je potrebno za vođenje operacije”, izveštava agencija Asošjeted pres.

Međutim, korišćenje usluga privatnika za potrebe dela sada napuštenog plana CIA radi slanja odreda smrti ponovo je izazvalo zabrinutost sa najnovijim saznanjima o ulozi „Blekvotera”.

Nekadašnji viši zvaničnik CIA rekao je da, za vreme rada u Agenciji, nije bio siguran da li stranci koje je „Blekvoter” regrutovao vladaju neophodnim veštinama za realizaciju tako značajne operacije. Kada je „Blekvoter” kasnije angažovao nekoliko viših zvaničnika CIA koji su bili upoznati sa tajnim programom ili su znali za njegovo postojanje, uključujući i jednog od njih koji je rukovodio operacijom, pokazale su se mane korišćenja usluga privatnika za krajnje poverljiv i opasan projekat.

Dok je, s jedne strane, „Blekvoter” zadobio poverenje vlade zahvaljujući bezbednosnim i operacijama obuke u Iraku i Avganistanu, odluka zvaničnika CIA da 2004. kompaniji sa sedištem u Severnoj Karolini poveri krajnje osetljivu operaciju na drugom kraju sveta bila je za neke bivše istaknute članove Agencije krajnje neuobičajena.

Objašnjenje jednog bivšeg člana CIA bilo je jednostavno: „niko ne bi voleo da na takvim poslovima budu američki otisci prstiju.”

Prema tvrđenju nekadašnjeg zvaničnika CIA, gotovo desetina „Blekvoter” surogata bila je angažovana u okviru programa odreda smrti. Regrutima, kako kaže, nije bilo rečeno da rade za CIA i dodaje da ne zna kako ih je „Blekvoter” pronalazio.

Troškovi ovog programa tokom osam godina iznosili su desetine miliona dolara, pri čemu tačan iznos nije poznat zbog strogo poverljivog iznosa budžeta Agencije.

Jedan od nekadašnjih viših zvaničnika CIA rekao je da je malo verovatno da su u njegovo vreme regruti „Blekvotera” direktno bili uključeni u ubijanja, već su učili kako da špijuniraju mete i rade diskretno. Regruti nikada nisu imali priliku da se dokažu, nikada nisu dobili ni jednu metu, niti im je ikada odobrena ikakva operacija. Portparol CIA Džordž Litl kaže da je ovaj program bio neuspešan.

Planiranje projekta odreda smrti CIA je počela posle napada 11. septembra 2001. Agencija je želela da napadne teroriste izbliza, čime bi bila obezbeđena alternativa vazdušnim napadima i izbegnute slučajne civilne žrtve.

„Blekvoter” je odavno imao bliske i isprepletene odnose sa CIA. Nekoliko istaknutih članova CIA dobili su značajna mesta u ovoj kompaniji.

U vreme kada je „Blekvoter” 2004. počeo da sarađuje sa CIA, u Agenciji je na snazi bilo dugoročno pravilo kojim se višim zvaničnicima koji je napuste zabranjuje rad u privatnim firmama tokom godinu dana od napuštanja CIA. Ovaj period bivši direktor CIA Majkl Hajden produžio je 2007. na 18 meseci za sve one koji Agenciju napuste pre odlaska u penziju.

Kada je sadašnji šef CIA Leon Paneta u junu ukinuo sporni program, članove Kongresa obavestio je o njegovom postojanju. Sada je u toku istraga o tome da li je CIA prekršila zakon time što nije odmah obavestila Kongres o postojanju tajnog programa.

Ima još mnogo šta vezanog za ovu priču što nije saopšteno javnosti, a detalji će i dalje isplivavati na površinu, posebno kada je reč o vazduhoplovnim jedinicama „Blekvotera”.

S. Stijović