Убиства без отисака прстију САД

Неки делови скривеног рада „Блеквотера” за америчку обавештајну агенцију ЦИА – почели су да цуре иза гвоздене завесе тајности. Улога ове компаније у тајном програму убистава и њено стално учешће у нападима беспилотних летелица који су редовна појава у Авганистану и Пакистану постали су главна тема насловних страна „Вашингтон поста” и „Њујорк тајмса”.

Када је ЦИА 2004. обновила план за ликвидацију или хапшење терориста, обратила се безбедносној компанији са добрим везама, у то време познатој под именом „Блеквотер” (садашњи назив „Xe Services LLC” узела је пошто су њени припадници оптужени да су пре две године убили 17 ирачких цивила у Багдаду и поднели лажни извештај да су пуцали у самоодбрани).

Уз „Блеквотеров” уносан посао безбедности за владу и контакте раштркане по кризним подручјима широм света, званичници ове компаније понудили су услуге странаца, наводно вештих у улажењу у траг терористима у регионима где влада безакоње и земљама са чијим владама ЦИА није сарађивала.

„Блеквотер” је обавестио ЦИА да би „могао да распореди људе по терену и обезбеди надзор и подршку, односно, све оно што је потребно за вођење операције”, извештава агенција Асошјетед прес.

Међутим, коришћење услуга приватника за потребе дела сада напуштеног плана ЦИА ради слања одреда смрти поново је изазвало забринутост са најновијим сазнањима о улози „Блеквотера”.

Некадашњи виши званичник ЦИА рекао је да, за време рада у Агенцији, није био сигуран да ли странци које је „Блеквотер” регрутовао владају неопходним вештинама за реализацију тако значајне операције. Када је „Блеквотер” касније ангажовао неколико виших званичника ЦИА који су били упознати са тајним програмом или су знали за његово постојање, укључујући и једног од њих који је руководио операцијом, показале су се мане коришћења услуга приватника за крајње поверљив и опасан пројекат.

Док је, с једне стране, „Блеквотер” задобио поверење владе захваљујући безбедносним и операцијама обуке у Ираку и Авганистану, одлука званичника ЦИА да 2004. компанији са седиштем у Северној Каролини повери крајње осетљиву операцију на другом крају света била је за неке бивше истакнуте чланове Агенције крајње неуобичајена.

Објашњење једног бившег члана ЦИА било је једноставно: „нико не би волео да на таквим пословима буду амерички отисци прстију.”

Према тврђењу некадашњег званичника ЦИА, готово десетина „Блеквотер” сурогата била је ангажована у оквиру програма одреда смрти. Регрутима, како каже, није било речено да раде за ЦИА и додаје да не зна како их је „Блеквотер” проналазио.

Трошкови овог програма током осам година износили су десетине милиона долара, при чему тачан износ није познат због строго поверљивог износа буџета Агенције.

Један од некадашњих виших званичника ЦИА рекао је да је мало вероватно да су у његово време регрути „Блеквотера” директно били укључени у убијања, већ су учили како да шпијунирају мете и раде дискретно. Регрути никада нису имали прилику да се докажу, никада нису добили ни једну мету, нити им је икада одобрена икаква операција. Портпарол ЦИА Џорџ Литл каже да је овај програм био неуспешан.

Планирање пројекта одреда смрти ЦИА је почела после напада 11. септембра 2001. Агенција је желела да нападне терористе изблиза, чиме би била обезбеђена алтернатива ваздушним нападима и избегнуте случајне цивилне жртве.

„Блеквотер” је одавно имао блиске и испреплетене односе са ЦИА. Неколико истакнутих чланова ЦИА добили су значајна места у овој компанији.

У време када је „Блеквотер” 2004. почео да сарађује са ЦИА, у Агенцији је на снази било дугорочно правило којим се вишим званичницима који је напусте забрањује рад у приватним фирмама током годину дана од напуштања ЦИА. Овај период бивши директор ЦИА Мајкл Хајден продужио је 2007. на 18 месеци за све оне који Агенцију напусте пре одласка у пензију.

Када је садашњи шеф ЦИА Леон Панета у јуну укинуо спорни програм, чланове Конгреса обавестио је о његовом постојању. Сада је у току истрага о томе да ли је ЦИА прекршила закон тиме што није одмах обавестила Конгрес о постојању тајног програма.

Има још много шта везаног за ову причу што није саопштено јавности, а детаљи ће и даље испливавати на површину, посебно када је реч о ваздухопловним јединицама „Блеквотера”.

С. Стијовић