Dan tuge u gradu na Đetinji

Užice – Dan tuge, tišine i žalosti u Užicu povodom stradanja sedmoro radnika u eksploziji u „Prvom partizanu”. Najpre reči utehe na komemorativnoj sednici održanoj u sali Narodnog pozorišta, u prisustvu predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića i ministara Ivice Dačića i Dragana Šutanovca. Potom zajednički ispraćaj posmrtnih ostataka na gradskom groblju Sarića Osoje, pa pojedinačne sahrane poginulih, plač i tuga članova njihovih porodica. Nesreća kakvu grad na Đetinji poslednjih decenija nije upamtio.

„U velikoj tragediji život je izgubilo sedam radnika ’Prvog partizana’, građana Užica i Srbije. Ovo je veliki gubitak za sve nas. Saučestvujemo u bolu porodica nastradalih”, zapisao je u knjigu žalosti, otvorenu u holu užičkog pozorišta, premijer Mirko Cvetković.

Na komemoraciji, pred predstavnicima države, fabrike, rodbinom poginulih, govorili su gradonačelnik Užica Jovan Marković i direktor „Prvog partizana” Dobrosav Andrić. Marković je kazao da nema reči kojima može da se iskaže sva tuga prisutna ovih dana u Užicu, ogromna žalost za sedmoro stradalih dobrih i poštenih ljudi.

– „Prvi partizan” je uvek bio važan deo ovog grada. I u dobru i u zlu Užice i „Prvi partizan” su bili zajedno, tako je danas, tako će biti i ubuduće – rekao je gradonačelnik, dodajući da će grad i država stati iza porodica radnika koji su stradali u preduzeću, pomoći im sada i u narednom periodu.

Po rečima direktora Andrića, tragičan gubitak zadesio je ovaj kolektiv, najveći posle onoga u novembru 1941. godine, jer je izgubljeno sedam pouzdanih, vrednih i iskusnih radnika. – U času kad su pošteno radili i zarađivali svoj hleb, kad su u još jednom danu uradili ono što se od njih tražilo, došla je nasilna, podmukla, sedmostruka smrt. Zajedno smo gradili ono što nam je svima zajedničko i sveto, naš „Prvi partizan”. Ostali smo bez kolega i koleginica, bez sedmoro dragih ljudi – rekao je direktor fabrike, obećavši porodicama nastradalih da će „Prvi partizan” učiniti sve da lakše prebrode nesreću.

A tuga je ovde velika jer je u eksploziji stradalo šest uglavnom mlađih žena i jedan muškarac, iza kojih je ukupno ostalo devetoro male dece. Samohrana majka dvoje mališana Jelena Lončarević imala je 36 godina i tek od pre tri i po meseca bila je na radu u ovoj fabrici, po ugovoru o privremenim poslovima. Gordana Đokić, majka dvoje male dece, napunila je koji dan pre nemilog događaja trideset treću, a na posao u „Prvi partizan”, gde je radila (takođe privremeno) poslednje dve godine, dolazila je iz svog sela Vrutci. Svetlana Đurić, rođena 1969, u fabrici je (privremeno) radila od 2006, a majka dva sina Biljana Luković (51) iz Sevojna osam godina je, i to privremeno, bila angažovana u ovom kolektivu. Punih 28 godina stalno zaposlena u „Prvom partizanu” bila je Vidojka Terzić (50), majka dvojice mladića, dok je Dragan Milovanović, rođen 1967. godine, u ovoj firmi bio od 1995, i to po ugovoru na određeno vreme. Najmlađa među stradalima, Jasminka Ostojić iz Buara kod Užica, majka trogodišnje devojčice, angažovana preko omladinske zadruge, nije bila napunila ni 24 godine.

Na zajedničkom ispraćaju na groblju Sarića Osoje, plač unesrećenih prolamao se do neba, a njihovi najbliži su svoj bol glasno iskazivali kraj kovčega s telima. Opelo su obavili sveštenici užičke crkve, a protojerej Milić Dragović kazao je da Užice prati sedam cvetova, sedam pravoslavnih hrišćana.

– Teško je u ovom trenutku biti i domaćin države, grada, a tek kako je biti majka, otac, sin ovih koje ovde ispraćamo – rekao je sveštenik. Tela petoro poginulih preneta su na groblja u Užicu i okolini na kojima su juče sahranjena, dok će dvoje nastradalih biti sahranjeno danas.

Branko Pejović