Pogrešan izbor

U svim romantičnim filmovima kada se dvoje ljudi nađe na „istoj talasnoj dužini”, bez obzira na sve prepreke, uvek na kraju završe zajedno, zaljubljeni i srećni. To se posebno odnosi na udate žene i oženjene muškarce koji ponekad proklinju svoju sudbinu što su na srodnu dušu naišli tek onda kada su već izabrali da život provedu pored druge osobe.

Za razliku od filmova, u stvarnom životu „običnih” ljudi situacija je nešto drugačija... Dešava se da se žena i muškarac upoznaju, ludo zaljube i da ne znaju kako da prevaziđu „problem” što su već u braku.

Dilema je mnogo, kao i pitanja da li treba preseći, ostaviti supruga ili ženu i ući u novi život sa onom osobom do koje ti je stalo? Ili raskinuti takvu vezu i ostati u braku kajući se do kraja života zbog napravljenog pogrešnog izbora? Sedenje na „dve stolice” uglavnom nikome nije doneo ništa dobro.

– Nimalo nije lep osećaj biti udata za jednog, a zaljubljena u drugog muškarca. Sa tim drugim sam pronašla sebe, on je bio sav moj svet, duše su nam se „podudarile”, a neverovatna „hemija” se osećala pri svakom susretu. Ali, nisam bila spremna da se razvedem i „bacim pod tepih” dosadašnji život – rekla mi je drugarica Maca iz Subotice.

Ono što sam shvatila slušajući iskustva raznih žena jeste da rastanak prave ljubavi čini jačim, a da one koje to nisu vremenom blede. Psiholozi znaju da kažu da najveća opasnost i neka vrsta „tempirne bombe” leži u vezama za koje se kaže da su neproživljene do kraja.

Događalo se i to da su se nekadašnji dečko i devojka rastali zbog neke gluposti, ušli u brak sa drugim osobama, a onda se posle nekoliko godina ponovo sreli i shvatili – da ne mogu jedno bez drugog. Čini se da je najbolje kada devojke i momci, koji su u dugim vezama, a zaljubljeni u druge muškarce i žene, shvate da je mnogo bolje da vezu okončaju i krenu u život sa onim zbog kojeg im srce zaigra svaki put kada se sretnu.

To je uradila moja drugarica Iva, koja je sada u divnom braku sa Darkom, kao i moja sestra Sanja, koja ima odličan bračni život sa Peđom. Skupiti hrabrost i preseći nije lako, posebno kada si mesecima posle toga „crna ovca” u familiji. Ali, zar to nije poštenije od življenja u paralelnom životu?

Neko je jednom rekao da je nedovršena priča kao sedenje na vrhu vulkana: nikada ne znate kada će da proradi i šta će tada sa vama biti, da li ćete se spasti ili, ipak, jednog dana biti sprženi. Možda suviše romantično gledam na sve ovo, ali mislim da svako ko ima neku dilemu ne treba da zaboravi da je život samo jedan i da ga ne vredi protraćiti na pogrešne izbore...