Princ neće u predsednike

Od našeg stalnog dopisnika
Bukurešt, 8. septembra – Član „kraljevske kuće”, bivši glumac i sadašnji pukovnik Radu Duda, koji je 1999. posle ženidbe sa princezom Margaretom, ćerkom nekadašnjeg rumunskog suverena Mihajla Prvog Hoencolerna proglašen za princa sa zvaničnim zvanjem „njegovo kraljevsko visočanstvo princ od Rumunije”, saopštio je da napušta trku za osvajanje predsedničke fotelje.

 „Politika” je aprila ove godine pisala o tome kako je princ Radu izazvao ogromno iznenađenje, ne samo u Rumuniji, kada je najavio svoju odluku da se kandiduje za predsednika zemlje (izbori su najavljeni za 22. novembar). Ta je odluka ocenjena kao „nešto krajnje neobično”, „apsurdno”, „paradoksalno”... Bukureštanski tiražni „Kotidijanul” je tim povodom napisao: „Princ Radu izdaje monarhiju da bi osvojio republiku.”

Prinčev plan, koji je uživao podršku starog monarha, bio je više nego ozbiljan. Da se nije radilo o šali govori podatak da je njegov glavni savetnik postala čuvena Amerikanka Betsi Majers, izvršni direktor uspešne predsedničke kampanje Baraka Obame.

Ruku podrške mu je pružio ovdašnji petrolejski magnat Dinu Patriču. Sve je bilo dobro sračunato. Ostala je samo jedna nepoznanica: da li će taj plan da prihvati i rumunsko mnoštvo.

A za to mnoštvo princ Radu je ovako formulisao svoju originalnu političku platformu: „Nisam izašao pred vas da obećam neka čuda... Moja kandidatura nema za svrhu obnavljanje monarhije... Ja nisam kandidat levice, nisam kandidat desnice, nisam uopšte politički kandidat... Nisam danas izašao pred zemlju da bih bacio kamen u bilo koga. Danas sam ovde da kamen spustim u temelje jedne poštovane Rumunije, za koju smo zaboravili da je zaslužujemo.”

Posle ove najave „vanpolitičke kandidature” princ Radu se veoma zdušno bacio na politički posao.

Počeo je da krstari zemljom, da se pojavljuje na raznim televizijskim kanalima. Kreće u neposredne susrete sa običnim ljudima koji ga sa radoznalošću primaju u svojoj sredini. Princ izvlači zaključak da su lokalni mediji „efikasniji od onih centralnih”. Daje na desetine intervjua lokalnim listovima i izlazi pred „mesne ekrane”.

Naravno, mediji prate njegove napore da se dopadne masama. Beleže njihov učinak. Međutim, učestala merenja javnog mnjenja, koja su vršile razne za to specijalizovane agencije, pokazivala su veoma skromne prinčeve rezultate.

Oni su se stalno kretali između svega dva ili tri odsto Rumuna upitanih za kojeg bi kandidata glasali u novembru. Glavni prinčevi oponenti su ga nadaleko prestizali. Sadašnji predsednik Basesku beležio je skor od 35 odsto, Đoana, lider socijaldemokrata – 27 odsto, Antonesku, lider liberala – 17 odsto, Tudor, nacionalistički tribun – osam odsto.

U takvim uslovima princ Radu konstatuje da njegov „neutralni” politički plan doživljava fijasko i na svom ličnom blogu piše pre neki dan: „Posle neumornih i oduševljenih napora, sa žaljenjem, ali i sa nadom za budućnost saopštavam da se povlačim iz predsedničke trke.”

Ovom saopštenju je prethodila kratka prinčeva politička analiza trenutka. Shodno njoj, rumunska levica se nalazi „u predsednikovom džepu”, odnosno, njome barata predsednik Basesku, dok je desnica „izabrala da ignoriše projekat kraljevske kuće”.

„Ponoviće se greške iz prošlosti. Normalno, ozdravljenju državnih institucija trebalo bi da pristupe poslovni krugovi, korifeji civilnog društva i masmediji solidarni sa mojim projektom. Ali, tako se nije desilo... Rumunski intelektualci će progutati novu porciju poniženja.”

Princ, u čijim žilama ne teče plava krv, zaključuje: „Mojim izlaskom iz trke, odsada pa nadalje, predsednička kampanja neće više biti predizborna borba, već borba između klanova.” On se, ipak, ne odriče namere da se ubuduće nađe na čelu države.

„Princeza (Margareta) i ja očekujemo sve vas koji verujete da Rumunija zaslužuje da ima respektovanu državu, profesionalne institucije, ponos i etiku, kako bismo u godinama koje dolaze izgradili ’drugačiju Rumuniju’.”

Povlačenje princa Radua iz trke za predsedničku fotelju nije prošlo bez komentara i raznih tumačenja.

Pomenuto je da se svega jedna desetina svih Rumuna još izjašnjava za monarhiju, da je aristokratija davno nestala, da su „izumrli kraljevski oficiri” i ratni veterani koji su se u dva rata borili pod „kraljevskim stegom za veliku Rumuniju” i znaju šta znači „kralj”.

„Pedeset godina komunističke propagande učinilo je svoje”... Čulo se i to da „princ Radu Duda nije pravi princ, kako da onda glasaš za njega”. „Kasno se prestareli kralj Mihajlo setio da spasava kraljevsku kuću”...