Принц неће у председнике

Од нашег сталног дописника
Букурешт, 8. септембра – Члан „краљевске куће”, бивши глумац и садашњи пуковник Раду Дуда, који је 1999. после женидбе са принцезом Маргаретом, ћерком некадашњег румунског суверена Михајла Првог Хоенцолерна проглашен за принца са званичним звањем „његово краљевско височанство принц од Румуније”, саопштио је да напушта трку за освајање председничке фотеље.

 „Политика” је априла ове године писала о томе како је принц Раду изазвао огромно изненађење, не само у Румунији, када је најавио своју одлуку да се кандидује за председника земље (избори су најављени за 22. новембар). Та је одлука оцењена као „нешто крајње необично”, „апсурдно”, „парадоксално”... Букурештански тиражни „Котидијанул” је тим поводом написао: „Принц Раду издаје монархију да би освојио републику.”

Принчев план, који је уживао подршку старог монарха, био је више него озбиљан. Да се није радило о шали говори податак да је његов главни саветник постала чувена Американка Бетси Мајерс, извршни директор успешне председничке кампање Барака Обаме.

Руку подршке му је пружио овдашњи петролејски магнат Дину Патричу. Све је било добро срачунато. Остала је само једна непознаница: да ли ће тај план да прихвати и румунско мноштво.

А за то мноштво принц Раду је овако формулисао своју оригиналну политичку платформу: „Нисам изашао пред вас да обећам нека чуда... Моја кандидатура нема за сврху обнављање монархије... Ја нисам кандидат левице, нисам кандидат деснице, нисам уопште политички кандидат... Нисам данас изашао пред земљу да бих бацио камен у било кога. Данас сам овде да камен спустим у темеље једне поштоване Румуније, за коју смо заборавили да је заслужујемо.”

После ове најаве „ванполитичке кандидатуре” принц Раду се веома здушно бацио на политички посао.

Почео је да крстари земљом, да се појављује на разним телевизијским каналима. Креће у непосредне сусрете са обичним људима који га са радозналошћу примају у својој средини. Принц извлачи закључак да су локални медији „ефикаснији од оних централних”. Даје на десетине интервјуа локалним листовима и излази пред „месне екране”.

Наравно, медији прате његове напоре да се допадне масама. Бележе њихов учинак. Међутим, учестала мерења јавног мњења, која су вршиле разне за то специјализоване агенције, показивала су веома скромне принчеве резултате.

Они су се стално кретали између свега два или три одсто Румуна упитаних за којег би кандидата гласали у новембру. Главни принчеви опоненти су га надалеко престизали. Садашњи председник Басеску бележио је скор од 35 одсто, Ђоана, лидер социјалдемократа – 27 одсто, Антонеску, лидер либерала – 17 одсто, Тудор, националистички трибун – осам одсто.

У таквим условима принц Раду констатује да његов „неутрални” политички план доживљава фијаско и на свом личном блогу пише пре неки дан: „После неуморних и одушевљених напора, са жаљењем, али и са надом за будућност саопштавам да се повлачим из председничке трке.”

Овом саопштењу је претходила кратка принчева политичка анализа тренутка. Сходно њој, румунска левица се налази „у председниковом џепу”, односно, њоме барата председник Басеску, док је десница „изабрала да игнорише пројекат краљевске куће”.

„Поновиће се грешке из прошлости. Нормално, оздрављењу државних институција требало би да приступе пословни кругови, корифеји цивилног друштва и масмедији солидарни са мојим пројектом. Али, тако се није десило... Румунски интелектуалци ће прогутати нову порцију понижења.”

Принц, у чијим жилама не тече плава крв, закључује: „Мојим изласком из трке, одсада па надаље, председничка кампања неће више бити предизборна борба, већ борба између кланова.” Он се, ипак, не одриче намере да се убудуће нађе на челу државе.

„Принцеза (Маргарета) и ја очекујемо све вас који верујете да Румунија заслужује да има респектовану државу, професионалне институције, понос и етику, како бисмо у годинама које долазе изградили ’другачију Румунију’.”

Повлачење принца Радуа из трке за председничку фотељу није прошло без коментара и разних тумачења.

Поменуто је да се свега једна десетина свих Румуна још изјашњава за монархију, да је аристократија давно нестала, да су „изумрли краљевски официри” и ратни ветерани који су се у два рата борили под „краљевским стегом за велику Румунију” и знају шта значи „краљ”.

„Педесет година комунистичке пропаганде учинило је своје”... Чуло се и то да „принц Раду Дуда није прави принц, како да онда гласаш за њега”. „Касно се престарели краљ Михајло сетио да спасава краљевску кућу”...