Prepolovljeni profiti srpskih banaka

Svetska finansijska kriza pomrsila je račune i zaposlenima u finansijskom sektoru, pa je prvu polovinu ove godine svaka treća banka završila sa gubitkom. Prema istraživanju finansijskog portala „Kamatica”, od 33 banke, koliko ih posluje u Srbiji, njih 12 je bilo u minusu od ukupno 6,1 milijardu dinara. Najdeblji minus zabeležila je Alfa banka (1,87 milijardi dinara), zatim Privredna banka Pančevo (1,71 ) i Meridijan banka (655 miliona dinara).

Procenjuje se da je ovakvim rezultatima kumovalo povlačenje milijardu evra devizne štednje krajem prošle godine, ali i kašnjenje kreditnih dužnika u isplati svojih mesečnih obaveza.

– Od početka godine svoju mesečnu ratu je sa zakašnjenjem platilo 30 odsto klijenata više nego prošle godine. Iako ovakvo stanje još nije alarmantno, ostaje neizvesnost da li će se i dalje i u kojoj meri povećavati broj ovakvih korisnika – strahuju autori istraživanja.

Sa druge strane, 21 banka u Srbiji je odolela svetskoj finansijskoj krizi i ostvarila profit od 15,7 milijardi dinara.

Prošle godine na listi gubitaša našlo se osam, dok su na listi dobitnika bile 24 banke. Ipak, u odnosu na prošlu godinu, ukupan profit banaka je manji za 6,9 milijardi dinara. Sa druge strane, ukupan gubitak je čak dva i po puta veći nego lane.

Najveće pogoršanje rezultata u odnosu na isti period prošle godine zabeležila je Alfa banka, Rajfajzen i Privredna banka Pančevo, dok se stanje poboljšalo u Poštanskoj štedionici, Srpskoj i Prokredit banci.

Prvo mesto na listi dobitnika zauzela je banka Inteza (3,19 milijardi dinara). Slede je AIK banka (2,19 milijardi dinara) i Rajfajzen (1,93 milijardi dinara).

Imajući u vidu i to da je u periodu od polovine 2008. godine do polovine 2009. bankarski sektor povećao bilansnu aktivu, ovi rezultati ukazuju na drastično smanjenje profitabilnosti najstabilnijeg sektora u domaćoj privredi, ocenjuje se u saopštenju.

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Đorđe Đukić upozorava da ove rezultate ne treba smatrati alarmantnim.

– Situacija je bila takva da su strane banke, kupujući domaće, zapravo kupovale tržište. To im je godinama omogućavalo ogromne zarade i ekstraprofite. Zavesa se spustila i to vreme je, jednostavno, prošlo. Dodatni faktor je bila i svetska finansijska kriza koju niko iz ovog sektora nije očekivao. Banke i dalje odlično posluju, ali više nema mogućnosti za ostvarivanje ekstremno visokih zarada – objašnjava Đukić.

On sumnja da se kašnjenje u otplatama kredita povećalo za 30 odsto, jer su naši klijenti inače poznati kao uredni dužnici. Sa stanovišta pojedinačnog korisnika, dodaje on, nije bitno kakvi su bilansi banke, već samo da li su stvoreni uslovi da kamate počnu da padaju.