Otvaranje škole ne može niko da osporava

Sve izjave Borisa Tadića o podršci celovitoj Bosni i Hercegovini izrečene i ranije i pre dva dana, ipak, nisu uverile Harisa Silajdžića i druge bošnjačke funkcionere da njegova poseta Palama i otvaranje škole koja nosi ime „Srbija”, ne ugrožava BiH. Politički analitičari i stranački funkcioneri u Srbiji smatraju, međutim, da je legitimno pravo svake države da brine o svom narodu i van njenih granica. Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da otvaranje škole ne može niko da osporava.

„Pravo je svake države da vodi brigu o sunarodnicima i o svojoj manjini u susednim državama. Državni vrh Srbije je rekao da to ne bi osporavao drugim državama kada bi to radile. Nesumnjivo je, međutim, da se unutrašnja politička zbivanja prelivaju između susednih zemalja i uvek će postojati oni koji će u potezu jedne ili druge strane tražiti političku korist za sebe”, ukazuje on.

Stav pojedinih bošnjačkih vođa u BiH otkriva njihovu želju da Republika Srpska nestane i da Srbi prestanu da budu konstitutivan narod, ocenjuje dr Slobodan Marković sa Fakulteta političkih nauka.

„Ako nekome smeta naziv ’Srbija’ to znači da mu smetaju i Srbi. Slanje takve poruke je više nego opasno, pa i uvredljivo”, kaže Marković. On ocenjuje da to znači i osporavati suseda koji se i deklarativno i stvarno na svakom mestu zalaže za teritorijalnu celovitost BiH. A to je loša politička poruka. S obzirom na to da, kako dodaje, u Bugarskoj postoji Američki univerzitet, u Atini postoji Britanska škola, zašto ne bi mogla da postoji i škola „Srbija” u Bosni, ili obratno škola „Bosna” u Srbiji.

Na pitanje da li događaji poput posete Borisa Tadića Palama mogu da ugroze odnose Srbije i BiH Marković odgovara da će stalno dolaziti do napetosti ako se na svaki odnos Srba u BiH sa Srbijom gleda sa nepoverenjem. Srbija je svojim Ustavom definisala da „pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane veze i saradnju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije. Ono što je Srbija dala kao pravo nacionalnim manjinama pojedini neodgovorni političari u BiH žele da oduzmu konstitutivnom narodu, a to je potpuno neprihvatljivo i ne vodi stabilnosti BiH”, kaže Marković.

Milan Simurdić kaže da se saradnji između Srbije i RS, uz dogovor sa organima BiH, može prigovoriti samo iz loših namera. „Možemo postaviti pitanje da li to odgovara svim političkim akterima u BiH. Ponekad se stiče utisak da im ne odgovara. Ovo je možda jedna od takvih situacija”, ističe Simurdić.

Navodeći da mu ne bi smetalo da se više škola u Srbiji zove „Bosna”, funkcioner Demokratske stranke Srbije Dragan Šormaz posetu predsednika Srbija Palama ocenjuje kao „legitimnu”, ali smatra da je ona u Srbiji iskorišćena u marketinške svrhe.

„Srbima ne može biti dobro u Bosni koja propada. Ona je takva i zato što stvaramo utisak da stavljamo interese Banjaluke ispred Sarajeva. Naravno, bolje je što je Tadić otvorio školu na Palama, nego da je, poput većine drugih političara, pokušao da poentira zloupotrebljavajući sećanja na rat i srpske žrtve”, kaže funkcioner Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić. LDP bi, kako kaže, do Pala stigao preko Sarajeva koje mora dobiti jasan signal iz Beograda da u celovitoj i stabilnoj Bosni vidimo važnog partnera.

A. M. – B. B.

-----------------------------------------------------------

Najvažniji sused

Previše je politiziranja, a premalo racionalnog u pristupu odnosima Srbije i BiH, smatra Milan Simurdić. Naši odnosi sa BiH su daleko niži od potrebnog nivoa. To je po svemu najvažniji sused Srbije. Svi potezi u bilateralnoj saradnji sa Sarajevom trebalo bi da budu usmereni ka zajedničkom cilju, a to je članstvo u EU, stabilnost, razvoj i mir u regionu.

-----------------------------------------------------------

Poseta Palama uredno prijavljena ministarstvu BiH

Poseta predsednika Republike Srbije Borisa Tadića Palama blagovremeno i uredno je prijavljena nadležnim državnim institucijama BiH u Sarajevu, rečeno je „Politici” u Predsedništvu Srbije. Svaka poseta predsednika Tadića bilo kom entitetu u Bosni i Hercegovini prijavljuje se diplomatskim putem. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, preko Ambasade Srbije u Sarajevu, prijavljuje Ministarstvu inostranih poslova Bosne i Hercegovine „boravak predsednika Republike Srbije Borisa Tadića na teritoriji BiH”.

Nije bilo nikakvih reakcija i predloga bošnjačke strane za sastanak, pre nego što je poseta realizovana. Predsednik Tadić je u zvaničnu posetu Srbiji u maju 2009. godine pozvao tročlano Predsedništvo BiH, ali su Haris Silajdžić i Željko Komšić odbili da dođu, navodi isti izvor. U zvaničnu posetu 25. maja 2009. godine samo je došao predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović.

-----------------------------------------------------------

Incko: U Tadićevim izjavama nema ničeg antidejtonskog

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko ocenio je juče u Sarajevu da su izjave srbijanskog predsednika bile sasvim korektne i da u tim izjavama nije bilo ničeg antidejtonskog. „Njegove izjave su u celini bile jako korektne, nisam čuo ništa antidejtonsko. Gospodin Tadić je rekao da podržava integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine i da ova zemlja samo kao integralna i celovita može da uđe u EU i NATO”, kazao je Incko komentarišući izjave bošnjačkog člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića. Visoki predstavnik smatra da je, „ukoliko je poseta predsednika Srbije uljudno najavljena MIP-u BiH, na domaćinima bilo da prime gosta, a ne obratno”.