Štedljive srpske kuće

Prve energetski efikasne zgrade, koje smanjuju potrošnju energije i do 70 odsto, najpre će biti podignute u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Zida ih Građevinska direkcija Srbije, kao pilot-projekat kojim želi da pokaže da se bez preterano velikih ulaganja može postići ogromna ušteda energije koja je u svetu sve skuplja. Računica govori da je izgradnja energetski efikasne zgrade za pet do deset odsto skuplja od standardne, ali je ušteda višestruka. Uloženi novac, sudeći prema procenama ovog javnog preduzeća, vraća se za oko pet godina.

Osim ugradnje najsavremenijih termoizolacionih materijala i kvalitetne stolarije, koja umanjuje potrošnju energije za 20 odsto, Građevinska direkcija Srbije planira da u zgradu od 18.500 kvadratnih metara, koju zida u novobeogradskom Bloku 29, ugradi i poseban tehnološki sistem. Reč je o termoregulacionim ventilima koji omogućavaju punu kontrolu temperature i takozvanim deliteljima toplote, što će budućim stanarima omogućiti plaćanje grejanja po utrošku.

Primera radi, sniženje temperature u stanu samo za jedan odsto, umanjuje troškove grejanja za oko sedam procenata. Slične mere u saradnji sa gradskim toplanama biće primenjene i u Nišu, u naselju "Nikola Tesla", što je svetski standard i prva mera ka povećanju energetske efikasnosti u našoj zemlji.

Dodatna ušteda energije biće primenjena na zgradi koju Direkcija planira da gradi na proleće, takođe u novobeogradskom Bloku 29. Korišćenjem toplotnih pumpi i energije podzemnih voda za grejanje i hlađenje prostorija, ovaj objekat će biti na nivou svetski poznate "pasivne kuće", kod koje se postiže ušteda energije od 70 odsto. Primenom savremenih izolacionih materijala i nove tehnologije gradnje u pilot-naselju "Sunčana strana" u Novom Sadu (nekadašnje "Jugovićevo"), biće izgrađeno deset zgrada na nivou "niskoenergetske kuće", koja smanjuje potrošnju energije za 60 procenata.

Naravno, i obnovom postojećih zgrada, moguća je ušteda energije, koja se kod nas rasipa. Za tako nešto u izolaciju je potrebno uložiti oko 30 evra po kvadratu.

– U našoj zemlji je prostor za poboljšavanje energetske efikasnosti veoma širok,  jer veliki deo zgrada izgrađenih pre 1970. godine nema gotovo nikakvu toplotnu izolaciju, dok  je kod zgrada građenih do osamdesetih godina ona veoma skromna. Više od 75 odsto zgrada u Srbiji napravljeno je u tom periodu i na njima su moguće najveće uštede, čak i do 80 procenata – navode u Građevinskoj direkciji Srbije.

U Beogradu se, prema proceni stručnjaka ovog javnog preduzeća, godišnje u proseku na grejanje troši 135 kilovat-časova struje po kvadratu. Zgrade koje štede energiju smanjuju tu potrošnju na manje od 50 kilovat-časova.
Budući da Srbija godišnje troši mnogo novca na uvoz energenata, Građevinska direkcija Srbije svojim nastojanjima da gradi "štedljive kuće" podržava napore nadležnih institucija za smanjenje njihove potrošnje. I na ovaj način, kažu, pomaže da se Srbija približi standardima zapadne Evrope i sveta u kojima je aktuelan trend štednje. Ministarstvo za energetiku zajedno sa Svetskom bankom radi na obezbeđivanju povoljnih kredita radi povećanja energetski efikasnih privatnih i javnih objekata.

Teško je očekivati da naša zemlja može da se poredi, recimo, sa Španijom koja je nedavno najavila da će godišnje obezbeđivati dve milijarde evra povoljnih kredita, kako bi njeni stanovnici učinili kuće i stanove za 35 do 60 odsto energetski efikasnijim. Ali, samo podizanje svesti građana o važnosti uštede energije, kažu u Direkciji, jedan je od značajnih koraka u tom pravcu.