Штедљиве српске куће

Прве енергетски ефикасне зграде, које смањују потрошњу енергије и до 70 одсто, најпре ће бити подигнуте у Београду, Новом Саду и Нишу. Зида их Грађевинска дирекција Србије, као пилот-пројекат којим жели да покаже да се без претерано великих улагања може постићи огромна уштеда енергије која је у свету све скупља. Рачуница говори да је изградња енергетски ефикасне зграде за пет до десет одсто скупља од стандардне, али је уштеда вишеструка. Уложени новац, судећи према проценама овог јавног предузећа, враћа се за око пет година.

Осим уградње најсавременијих термоизолационих материјала и квалитетне столарије, која умањује потрошњу енергије за 20 одсто, Грађевинска дирекција Србије планира да у зграду од 18.500 квадратних метара, коју зида у новобеоградском Блоку 29, угради и посебан технолошки систем. Реч је о терморегулационим вентилима који омогућавају пуну контролу температуре и такозваним делитељима топлоте, што ће будућим станарима омогућити плаћање грејања по утрошку.

Примера ради, снижење температуре у стану само за један одсто, умањује трошкове грејања за око седам процената. Сличне мере у сарадњи са градским топланама биће примењене и у Нишу, у насељу "Никола Тесла", што је светски стандард и прва мера ка повећању енергетске ефикасности у нашој земљи.

Додатна уштеда енергије биће примењена на згради коју Дирекција планира да гради на пролеће, такође у новобеоградском Блоку 29. Коришћењем топлотних пумпи и енергије подземних вода за грејање и хлађење просторија, овај објекат ће бити на нивоу светски познате "пасивне куће", код које се постиже уштеда енергије од 70 одсто. Применом савремених изолационих материјала и нове технологије градње у пилот-насељу "Сунчана страна" у Новом Саду (некадашње "Југовићево"), биће изграђено десет зграда на нивоу "нискоенергетске куће", која смањује потрошњу енергије за 60 процената.

Наравно, и обновом постојећих зграда, могућа је уштеда енергије, која се код нас расипа. За тако нешто у изолацију је потребно уложити око 30 евра по квадрату.

– У нашој земљи је простор за побољшавање енергетске ефикасности веома широк,  јер велики део зграда изграђених пре 1970. године нема готово никакву топлотну изолацију, док  је код зграда грађених до осамдесетих година она веома скромна. Више од 75 одсто зграда у Србији направљено је у том периоду и на њима су могуће највеће уштеде, чак и до 80 процената – наводе у Грађевинској дирекцији Србије.

У Београду се, према процени стручњака овог јавног предузећа, годишње у просеку на грејање троши 135 киловат-часова струје по квадрату. Зграде које штеде енергију смањују ту потрошњу на мање од 50 киловат-часова.
Будући да Србија годишње троши много новца на увоз енергената, Грађевинска дирекција Србије својим настојањима да гради "штедљиве куће" подржава напоре надлежних институција за смањење њихове потрошње. И на овај начин, кажу, помаже да се Србија приближи стандардима западне Европе и света у којима је актуелан тренд штедње. Министарство за енергетику заједно са Светском банком ради на обезбеђивању повољних кредита ради повећања енергетски ефикасних приватних и јавних објеката.

Тешко је очекивати да наша земља може да се пореди, рецимо, са Шпанијом која је недавно најавила да ће годишње обезбеђивати две милијарде евра повољних кредита, како би њени становници учинили куће и станове за 35 до 60 одсто енергетски ефикаснијим. Али, само подизање свести грађана о важности уштеде енергије, кажу у Дирекцији, један је од значајних корака у том правцу.