Preko sporazuma do bezviznog režima

Naši istočni susedi Rumunija i Bugarska, zemlje koje su "najsvežiji primer" prelaska sa tzv. crne na belu šengensku listu (2001), pomažu nam svojim iskustvom da bismo i mi, što pre, prekoračili "šengenski zid". Od Dražena Maravića, šefa Biroa za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, saznajemo da nam je Bugarska, pre nekoliko dana, čak dostavila i svoja dokumenta iz vremena pripreme za liberalizaciju viznog režima.

A ta pomoć stiže baš u pravo vreme. U martu počinje dijalog sa Evropskom komisijom o stavljanju Srbije na "belu šengensku listu", što bi omogućilo našim građanima da bez viza putuju u zemlje Evropske unije, najverovatnije od prve polovine 2009. U Beograd tada treba da dođe ne samo grupa evropskih eksperata iz država članica EU (čiji će zadatak biti da procene ovdašnju situaciju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova), već i Franko Fratini, potpredsednik Evropske komisije, kaže Maravić.

– Do decembra 2008. godine Srbija treba da bude u potpunosti spremna da od Evropske komisije zatraži da bude stavljena na tu listu – ističe naš sagovornik.

Kao potvrdu za svoje uverenje da je iskorak preko "šengenskog zida" moguć već za godinu, godinu i po, navodi:

– U saradnji više državnih institucija koje učestvuju u kreiranju politike prema EU dogovorena su tri ključna cilja koje treba da postignemo u 2008. godini – pored ispunjavanja uslova za dobijanje statusa kandidata i osposobljavanja za decentralizovano korišćenje fondova EU, treći je dolazak Srbije na "belu šengensku listu".

A, može li se, nekako, na tu listu, koja znači dalju liberalizaciju viznog režima sa EU, jer omogućava boravak na šengenskoj teritoriji do tri meseca bez vize – i bez zaključenog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU – pitamo sagovornika imajući u vidu aktuelne političke dileme o našim daljim evropskim koracima postavljene u svetlu rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije.

– Može, ali veoma, veoma teško – odgovara Maravić, koji predsedava i radnoj grupi koja se bavi našim ispunjavanjem uslova za tu listu, a sa koje je 21. decembra, inače, "sišlo" devet tzv. novih članica EU, čime je "šengenska zona" stigla do granica Srbije.

Komentarišući činjenicu da građanima SAD, koja, naravno, nije niti će ikada biti članica EU, nisu potrebne vize da bi ušli u Uniju, kaže da na tzv. beloj šengenskoj listi može da bude i neka država koja možda i ne namerava da stupi u članstvo EU, ali da mi, ipak, nismo Amerika. Kriterijumi za dolazak neke zemlje na tu listu "vrlo su rastegljivi". Maravić posebno naglašava da je među tim kriterijumima i spoljna politika EU prema dotičnoj državi, koja se "bitno menja prema tome da li ta država ima ili nema potpisani sporazum sa EU".

Ali, nije samo "politička volja" EU uslov da se i naša zemlja priključi onima čiji građani u Uniju putuju slobodno. Postoje još četiri jasno definisana zahteva pre stavljanja zemlje na "belu šengensku listu": prvi se odnosi na kontrolu granica i ilegalnih migracija, zatim politike u domenu javne bezbednosti (pri čemu se procenjuje borba protiv organizovanog kriminala i korupcije), onda, tzv. regionalni kontekst i, na kraju, reciprocitet.

Budući da smo mi ukinuli vize za građane svih zemalja EU, pitanje reciprociteta se ne postavlja. Kao ni regionalnog pristupa, jer sve države zapadnog Balkana žele da uđu u EU i da za svoje građane obezbede bezvizni režim. Ostaje nam, dakle, da zadovoljimo prvopomenute kriterijume.

– Odluka EU o stavljanju neke države na bezvizni režim donosi se, zapravo, na osnovu analize stanja koju pripremaju članice EU pojedinačno. Zato moramo da uverimo svaku državu članicu, odnosno njihovo ministarstvo unutrašnjih poslova ili, recimo, socijalne politike, da ukidanje viza za građane Srbije neće predstavljati bezbednosnu pretnju po njihove nacionalne interese – podvlači naš sagovornik. On ukazuje na to da su te njihove analize "plod dugoročnog sagledavanja stvari" i da zbog toga ,,ne treba povezivati trenutne spoljnopolitičke odnose Srbije i EU sa odlukom o ukidanju viznog režima".

A, šta smo do sada uradili u ispunjavanju obaveza na putu ka bezviznom režimu?

– Izvršena je demilitarizacija granice i nadzor je prešao od vojske ka policiji. Zatim, obavljene su sve pripreme za početak izdavanja novih putnih isprava (u toku je proba sistema). U oblasti borbe protiv organizovanog kriminala učinjen je ogroman napredak u poslednje dve godine – kaže Maravić dodajući da su uz predstojeće efikasno sprovođenje readmisije – glavne stvari već urađene. Ako se tome doda i očekivanje da će na prvoj sednici Skupštine Srbije u 2008. godini biti usvojeni zakoni o strancima i kontroli državne granice, onda će (uz već donete zakone o putnim ispravama i azilu) i "šengenski paket zakona" biti uskoro u potpunosti zaokružen.