Преко споразума до безвизног режима

Наши источни суседи Румунија и Бугарска, земље које су "најсвежији пример" преласка са тзв. црне на белу шенгенску листу (2001), помажу нам својим искуством да бисмо и ми, што пре, прекорачили "шенгенски зид". Од Дражена Маравића, шефа Бироа за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству унутрашњих послова Србије, сазнајемо да нам је Бугарска, пре неколико дана, чак доставила и своја документа из времена припреме за либерализацију визног режима.

А та помоћ стиже баш у право време. У марту почиње дијалог са Европском комисијом о стављању Србије на "белу шенгенску листу", што би омогућило нашим грађанима да без виза путују у земље Европске уније, највероватније од прве половине 2009. У Београд тада треба да дође не само група европских експерата из држава чланица ЕУ (чији ће задатак бити да процене овдашњу ситуацију у области правосуђа и унутрашњих послова), већ и Франко Фратини, потпредседник Европске комисије, каже Маравић.

– До децембра 2008. године Србија треба да буде у потпуности спремна да од Европске комисије затражи да буде стављена на ту листу – истиче наш саговорник.

Као потврду за своје уверење да је искорак преко "шенгенског зида" могућ већ за годину, годину и по, наводи:

– У сарадњи више државних институција које учествују у креирању политике према ЕУ договорена су три кључна циља које треба да постигнемо у 2008. години – поред испуњавања услова за добијање статуса кандидата и оспособљавања за децентрализовано коришћење фондова ЕУ, трећи је долазак Србије на "белу шенгенску листу".

А, може ли се, некако, на ту листу, која значи даљу либерализацију визног режима са ЕУ, јер омогућава боравак на шенгенској територији до три месеца без визе – и без закљученог споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ – питамо саговорника имајући у виду актуелне политичке дилеме о нашим даљим европским корацима постављене у светлу решавања будућег статуса Косова и Метохије.

– Може, али веома, веома тешко – одговара Маравић, који председава и радној групи која се бави нашим испуњавањем услова за ту листу, а са које је 21. децембра, иначе, "сишло" девет тзв. нових чланица ЕУ, чиме је "шенгенска зона" стигла до граница Србије.

Коментаришући чињеницу да грађанима САД, која, наравно, није нити ће икада бити чланица ЕУ, нису потребне визе да би ушли у Унију, каже да на тзв. белој шенгенској листи може да буде и нека држава која можда и не намерава да ступи у чланство ЕУ, али да ми, ипак, нисмо Америка. Критеријуми за долазак неке земље на ту листу "врло су растегљиви". Маравић посебно наглашава да је међу тим критеријумима и спољна политика ЕУ према дотичној држави, која се "битно мења према томе да ли та држава има или нема потписани споразум са ЕУ".

Али, није само "политичка воља" ЕУ услов да се и наша земља прикључи онима чији грађани у Унију путују слободно. Постоје још четири јасно дефинисана захтева пре стављања земље на "белу шенгенску листу": први се односи на контролу граница и илегалних миграција, затим политике у домену јавне безбедности (при чему се процењује борба против организованог криминала и корупције), онда, тзв. регионални контекст и, на крају, реципроцитет.

Будући да смо ми укинули визе за грађане свих земаља ЕУ, питање реципроцитета се не поставља. Као ни регионалног приступа, јер све државе западног Балкана желе да уђу у ЕУ и да за своје грађане обезбеде безвизни режим. Остаје нам, дакле, да задовољимо првопоменуте критеријуме.

– Одлука ЕУ о стављању неке државе на безвизни режим доноси се, заправо, на основу анализе стања коју припремају чланице ЕУ појединачно. Зато морамо да уверимо сваку државу чланицу, односно њихово министарство унутрашњих послова или, рецимо, социјалне политике, да укидање виза за грађане Србије неће представљати безбедносну претњу по њихове националне интересе – подвлачи наш саговорник. Он указује на то да су те њихове анализе "плод дугорочног сагледавања ствари" и да због тога ,,не треба повезивати тренутне спољнополитичке односе Србије и ЕУ са одлуком о укидању визног режима".

А, шта смо до сада урадили у испуњавању обавеза на путу ка безвизном режиму?

– Извршена је демилитаризација границе и надзор је прешао од војске ка полицији. Затим, обављене су све припреме за почетак издавања нових путних исправа (у току је проба система). У области борбе против организованог криминала учињен је огроман напредак у последње две године – каже Маравић додајући да су уз предстојеће ефикасно спровођење реадмисије – главне ствари већ урађене. Ако се томе дода и очекивање да ће на првој седници Скупштине Србије у 2008. години бити усвојени закони о странцима и контроли државне границе, онда ће (уз већ донете законе о путним исправама и азилу) и "шенгенски пакет закона" бити ускоро у потпуности заокружен.