Izvršenja duga skoro kao suđenja

Srpsko pravosuđe je najsporije u Evropi. Građani godinama čekaju na okončanje parnica, ali i još toliko na izvršenje presuda. Izvršni postupak, po prirodi stvari i po zakonu, treba da bude hitan. Novi Zakon o izvršnom postupku (ZIP) i Zakon o parničnom postupku (ZPP), čiji će nacrti ove jeseni biti završeni u Ministarstvu pravde, ponudiće rešenja za ubrzanje suđenja i izvršenja.

– Srbija danas ima 408.000 nerešenih predmeta u izvršenju. Od toga 90.000 čeka na izvršenje duže od dve godine, a zakonski rok je, u proseku, tri dana. To je danas i najveći problem koji Srbija ima pred sudom u Strazburu. U zemljama Evropske unije izvršenja traju najduže 30 do 40 dana – kaže Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.

Osim toga što građani ne mogu godinama, pa i decenijama, da naplate svoja potraživanja, to i privredi stvara gubitke i vodi mnoga preduzeća u stečaj.

– Sporost u velikoj meri obeshrabruje i strane investitore – naglašava Homen. – Jer, kad strani investitor dođe u Srbiju, on najpre pita koliko će trajati sudski postupak u slučaju bilo kakvog spora. Jedini odgovor na to pitanje je da niko danas u Srbiji ne može da garantuje koliko će trajati sudski postupak i u kom roku može doći do izvršenja presude. To odbija investitore i odvodi ih u zemlje regiona, a Srbija je sigurno najsporija zemlja kada su u pitanju izvršenja. To je konstatovano i u izveštaju Saveta Evrope – kaže državni sekretar.

U svakoj opštini u Srbiji postoji samo jedan sud koji je nadležan za izvršenja. U Beogradu je to Četvrti opštinski sud, koji ima nedovoljan broj sudskih izvršitelja za sve naplate potraživanja, dugova i iseljenja iz stanova koji su dosuđeni izvršnom presudom.

– Razmišlja se o tome da ne budu svi izvršitelji na budžetu, kao državni službenici, već da se uvedu privatni izvršitelji u određenim oblastima, ali tu treba biti oprezan da se oni ne pretvore u uterivače dugova, što je jedan od najtežih oblika kriminala – kaže Homen.

Sporosti su doprinele i zastarele odredbe zakona, koje su više štitile dužnike nego poverioce.

– Takvu koncepciju nasledili smo iz perioda socijalizma. Postoje desetine mogućnosti u samom zakonu na osnovu kojih se može odugovlačiti postupak izvršenja. Stranke mogu da traže izuzeće suda, a postupak po tom zahtevu se vodi pred okružnim sudom i traje najmanje tri meseca. Dakle, izvršni postupak, koji je hitan, čeka da se završi postupak po zahtevu za izuzeće – kaže naš sagovornik.

Problem je i nepostojanje određene kompjuterske evidencije u koju bi se zavodili predmeti i registrovali kao hitni. To bi omogućilo da se postupak završi u što kraćem roku. Zato će biti predloženo osnivanje kompjuterske baze podataka.

– Pristup pravdi je potpuno obesmišljen ako pet godina čekate presudu i još toliko čekate da ona bude izvršena. Kada su u pitanju manji iznosi potraživanja, građani se pre odlučuju da pretrpe štetu nego da ulaze u dugotrajni i skupi sudski postupak. Često preduzeća idu u stečaj jer ne mogu da „se naplate”, naročito ako imaju više dužnika. Izvršni postupak mora da bude hitan – da sudska odluka može odmah da se izvrši čim nastane dug odnosno čim se ne ispuni ugovorna obaveza – objašnjava državni sekretar.

Nova sudska mreža, od 1. januara sledeće godine, sa novom organizacijom sudova, trebalo bi da doprinese brzini svih sudskih postupaka i izvršenja.

– Ministarstvo se u reformi bavi i odgovornošću sudija za sporost. Imaćemo i nova pravila o disciplinskoj odgovornosti, a ona nalažu i da sudije imaju puno radno vreme, do pola pet, a ne da odlaze sa posla u 13 časova. Osim toga, sudovi će normalno raditi u julu i avgustu, bez kolektivnog godišnjeg odmora. Samo to će povećati efikasnost za 30 do 40 odsto – objašnjava Slobodan Homen.

Nacrti ZIP-a i ZPP-a predviđaju kraće rokove i druge mere za ubrzanje sudskih postupaka. Na nacrtima se radi već godinu dana, a predlozi zakona treba da se nađu u skupštinskoj proceduri do kraja godine, kao završni deo reforme pravosuđa.