Извршења дуга скоро као суђења

Српско правосуђе је најспорије у Европи. Грађани годинама чекају на окончање парница, али и још толико на извршење пресуда. Извршни поступак, по природи ствари и по закону, треба да буде хитан. Нови Закон о извршном поступку (ЗИП) и Закон о парничном поступку (ЗПП), чији ће нацрти ове јесени бити завршени у Министарству правде, понудиће решења за убрзање суђења и извршења.

– Србија данас има 408.000 нерешених предмета у извршењу. Од тога 90.000 чека на извршење дуже од две године, а законски рок је, у просеку, три дана. То је данас и највећи проблем који Србија има пред судом у Стразбуру. У земљама Европске уније извршења трају најдуже 30 до 40 дана – каже Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде.

Осим тога што грађани не могу годинама, па и деценијама, да наплате своја потраживања, то и привреди ствара губитке и води многа предузећа у стечај.

– Спорост у великој мери обесхрабрује и стране инвеститоре – наглашава Хомен. – Јер, кад страни инвеститор дође у Србију, он најпре пита колико ће трајати судски поступак у случају било каквог спора. Једини одговор на то питање је да нико данас у Србији не може да гарантује колико ће трајати судски поступак и у ком року може доћи до извршења пресуде. То одбија инвеститоре и одводи их у земље региона, а Србија је сигурно најспорија земља када су у питању извршења. То је констатовано и у извештају Савета Европе – каже државни секретар.

У свакој општини у Србији постоји само један суд који је надлежан за извршења. У Београду је то Четврти општински суд, који има недовољан број судских извршитеља за све наплате потраживања, дугова и исељења из станова који су досуђени извршном пресудом.

– Размишља се о томе да не буду сви извршитељи на буџету, као државни службеници, већ да се уведу приватни извршитељи у одређеним областима, али ту треба бити опрезан да се они не претворе у утериваче дугова, што је један од најтежих облика криминала – каже Хомен.

Спорости су допринеле и застареле одредбе закона, које су више штитиле дужнике него повериоце.

– Такву концепцију наследили смо из периода социјализма. Постоје десетине могућности у самом закону на основу којих се може одуговлачити поступак извршења. Странке могу да траже изузеће суда, а поступак по том захтеву се води пред окружним судом и траје најмање три месеца. Дакле, извршни поступак, који је хитан, чека да се заврши поступак по захтеву за изузеће – каже наш саговорник.

Проблем је и непостојање одређене компјутерске евиденције у коју би се заводили предмети и регистровали као хитни. То би омогућило да се поступак заврши у што краћем року. Зато ће бити предложено оснивање компјутерске базе података.

– Приступ правди је потпуно обесмишљен ако пет година чекате пресуду и још толико чекате да она буде извршена. Када су у питању мањи износи потраживања, грађани се пре одлучују да претрпе штету него да улазе у дуготрајни и скупи судски поступак. Често предузећа иду у стечај јер не могу да „се наплате”, нарочито ако имају више дужника. Извршни поступак мора да буде хитан – да судска одлука може одмах да се изврши чим настане дуг односно чим се не испуни уговорна обавеза – објашњава државни секретар.

Нова судска мрежа, од 1. јануара следеће године, са новом организацијом судова, требало би да допринесе брзини свих судских поступака и извршења.

– Министарство се у реформи бави и одговорношћу судија за спорост. Имаћемо и нова правила о дисциплинској одговорности, а она налажу и да судије имају пуно радно време, до пола пет, а не да одлазе са посла у 13 часова. Осим тога, судови ће нормално радити у јулу и августу, без колективног годишњег одмора. Само то ће повећати ефикасност за 30 до 40 одсто – објашњава Слободан Хомен.

Нацрти ЗИП-а и ЗПП-а предвиђају краће рокове и друге мере за убрзање судских поступака. На нацртима се ради већ годину дана, а предлози закона треба да се нађу у скупштинској процедури до краја године, као завршни део реформе правосуђа.