Niski udarci u borbi za šefa Uneska

Od našeg dopisnika
Kairo, 15. septembra – Izbor vodećih zvaničnika za međunarodne organizacije ne prolazi bez uplitanja visoke politike. Tako ni trka za prvog čoveka Uneska (Organizacije ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) nije zaobišla najveće kuhinje svetske političke scene.

Faruk Hosni, egipatski ministar kulture duže od dve decenije, trebalo je da bude spokojan kao glavni favorit u toj utakmici. Leđa su mu čuvali članice Arapske lige, Afričke unije i Organizacije islamske konferencije. U bici da nasledi japanskog diplomatu Koičira Macuru na mestu generalnog direktora Uneska podršku su mu pružale i mnoge zemlje Latinske Amerike, Azije i neke države Evrope. Međutim, na glasanju 17. septembra u sedištu organizacije u Parizu stvari neće ići glatko.

Situacija se preokrenula, a „krivac” je, ni manje ni više – glavni junak trke. Isprovociran jednom žestokom diskusijom u egipatskom parlamentu, u maju prošle godine, replicirajući na napade „Muslimanske braće”, Hosni je odbrusio da bi „lično spalio jevrejske knjige” ukoliko bi ih našao u Egiptu.

I tada je krenulo. Nobelovac i bivši logoraš iz Aušvica Eli Vizel i poznati intelektualci Bernar Anri Levi i Klod Lancman napisali su u francuskom „Mondu” da svet „ne sme da dozvoli takvu sramotu” i izabere Faruka Hosnija. Za njih je on slika i prilika arapskih intelektualaca koji izraelsku kulturu nazivaju „agresivnom i rasističkom”.

Faruk Hosni je, ne oklevajući, u istom nedeljniku, izrazio iskreno žaljenje, pravdajući se da je sve istrgnuto iz konteksta i da je on čovek koji povezuje kulture. Bila je to isprovocirana, emotivna izjava u usijanoj atmosferi o palestinskim patnjama. „Ova izjava predstavlja suprotnost od onoga šta ja jesam i u šta verujem”, napisao je Hosni.

U međuvremenu su se u trku uključili i drugi pretendenti, iz arapskog sveta, Afrike, Evrope… tako da se podrška egipatskom kandidatu razvodnjava. Glavni suparnik Faruku Hosniju je evropska komesarka za spoljne odnose i bivša šefica diplomatije Austrije Benita Ferero-Valdner.

Iza Faruka Hosnija stoji egipatska država. Hosni bi bio prvi Arapin na čelu Uneska od osnivanja, 1945. godine. Mnogi analitičari smatraju da je to čak vrlo poželjno, jer kulturni jaz između muslimanskog sveta i Zapada nikada nije bio veći. Uvodnik u „Internešenel herald tribjunu” opisuje Hosnija kao važnog političkog kandidata, koji je u eri „hladnog mira” između Egipta i Izraela smogao snage da dovede Danijela Barenboima, dirigenta svetskoga glasa jevrejskog porekla, da gostuje u kairskoj operi. U zemlji gde se često ne pravi razlika između jevrejskog i izraelskog, već više godina se u tišini (zbog eventualnih protesta islamista) obnavlja sinagoga iz 12. veka u nekadašnjoj jevrejskoj četvrti Kaira. Najzaslužniji za obnovu jevrejskih svetilišta je aktuelni ministar kulture.

Međutim, trenutno je iza scene u Parizu jako vruće. To ljuti neke egipatske intelektualce. Predsednik udruženja pisaca Egipta Mohamed Salmavi piše u uglednom nedeljniku „Al Ahram vikli” da lobiranje pred glasanje u Parizu uključuje niske udarce. On čak dovodi u pitanje iskrenost govora predsednika Baraka Obame u Kairu, koji su Arapi i muslimani pozdravili kao promenu dosadašnje politike Vašingtona prema ovom delu sveta. Salmavi, međutim, zapaža da američki ambasador u Unesku ucenjuje njegove članice pretnjama da će SAD zavrnuti finansijsku slavinu toj organizaciji – ako Egipćanin prođe. Salmavi pominje i američku državnu sekretarku Hilari Klinton, koja navodno lobira za latinoameričkog kandidata arapskog porekla Ivonu Baki, bivšu ambasadorku Ekvadora u Vašingtonu… i ličnu prijateljicu Hilari.

Na odgovor ko će biti na čelu ove važne organizacije UN ipak ćemo sačekati još malo. Sva je prilika da će se glasati u nekoliko krugova, dok u oktobru ne bude jasno ko kroz cilj prolazi slavodobitno.