Ниски ударци у борби за шефа Унеска

Од нашег дописника
Каиро, 15. септембра – Избор водећих званичника за међународне организације не пролази без уплитања високе политике. Тако ни трка за првог човека Унеска (Организације уједињених нација за образовање, науку и културу) није заобишла највеће кухиње светске политичке сцене.

Фарук Хосни, египатски министар културе дуже од две деценије, требало је да буде спокојан као главни фаворит у тој утакмици. Леђа су му чували чланице Арапске лиге, Афричке уније и Организације исламске конференције. У бици да наследи јапанског дипломату Коичира Мацуру на месту генералног директора Унеска подршку су му пружале и многе земље Латинске Америке, Азије и неке државе Европе. Међутим, на гласању 17. септембра у седишту организације у Паризу ствари неће ићи глатко.

Ситуација се преокренула, а „кривац” је, ни мање ни више – главни јунак трке. Испровоциран једном жестоком дискусијом у египатском парламенту, у мају прошле године, реплицирајући на нападе „Муслиманске браће”, Хосни је одбрусио да би „лично спалио јеврејске књиге” уколико би их нашао у Египту.

И тада је кренуло. Нобеловац и бивши логораш из Аушвица Ели Визел и познати интелектуалци Бернар Анри Леви и Клод Ланцман написали су у француском „Монду” да свет „не сме да дозволи такву срамоту” и изабере Фарука Хоснија. За њих је он слика и прилика арапских интелектуалаца који израелску културу називају „агресивном и расистичком”.

Фарук Хосни је, не оклевајући, у истом недељнику, изразио искрено жаљење, правдајући се да је све истргнуто из контекста и да је он човек који повезује културе. Била је то испровоцирана, емотивна изјава у усијаној атмосфери о палестинским патњама. „Ова изјава представља супротност од онога шта ја јесам и у шта верујем”, написао је Хосни.

У међувремену су се у трку укључили и други претенденти, из арапског света, Африке, Европе… тако да се подршка египатском кандидату разводњава. Главни супарник Фаруку Хоснију је европска комесарка за спољне односе и бивша шефица дипломатије Аустрије Бенита Фереро-Валднер.

Иза Фарука Хоснија стоји египатска држава. Хосни би био први Арапин на челу Унеска од оснивања, 1945. године. Многи аналитичари сматрају да је то чак врло пожељно, јер културни јаз између муслиманског света и Запада никада није био већи. Уводник у „Интернешенел хералд трибјуну” описује Хоснија као важног политичког кандидата, који је у ери „хладног мира” између Египта и Израела смогао снаге да доведе Данијела Баренбоима, диригента светскога гласа јеврејског порекла, да гостује у каирској опери. У земљи где се често не прави разлика између јеврејског и израелског, већ више година се у тишини (због евентуалних протеста исламиста) обнавља синагога из 12. века у некадашњој јеврејској четврти Каира. Најзаслужнији за обнову јеврејских светилишта је актуелни министар културе.

Међутим, тренутно је иза сцене у Паризу јако вруће. То љути неке египатске интелектуалце. Председник удружења писаца Египта Мохамед Салмави пише у угледном недељнику „Ал Ахрам викли” да лобирање пред гласање у Паризу укључује ниске ударце. Он чак доводи у питање искреност говора председника Барака Обаме у Каиру, који су Арапи и муслимани поздравили као промену досадашње политике Вашингтона према овом делу света. Салмави, међутим, запажа да амерички амбасадор у Унеску уцењује његове чланице претњама да ће САД заврнути финансијску славину тој организацији – ако Египћанин прође. Салмави помиње и америчку државну секретарку Хилари Клинтон, која наводно лобира за латиноамеричког кандидата арапског порекла Ивону Баки, бившу амбасадорку Еквадора у Вашингтону… и личну пријатељицу Хилари.

На одговор ко ће бити на челу ове важне организације УН ипак ћемо сачекати још мало. Сва је прилика да ће се гласати у неколико кругова, док у октобру не буде јасно ко кроз циљ пролази славодобитно.