NIN-ove nagrade na kioscima

Posebno i popularno izdanje knjige koja bude nagrađena prestižnom NIN-ovom nagradom biće prodavano u mekom povezu i u visokom tiražu, isključivo na kioscima na teritoriji Republike Srbije i zemalja u regionu. Ova nova odluka nalazi se u članu devet dopunjenog Pravilnika o NIN-ovoj nagradi kritike za najbolji roman godine, koji je potpisala Jelena Drakulić-Petrović, direktorka „NIN d.o.o.”.

Prema obrazloženju pomenute dopune koja se, kao i tekst Pravilnika u celini, nalazi u novom broju nedeljnika NIN, „najbitniju novinu sadržanu u članu devet treba shvatiti kao želju NIN-a da pomogne izdavaču da nagrađena knjiga bude šire pristupačna i da lakše dođe do čitalaca, što bi doprinelo popularizaciji NIN-ove nagrade, nagrađenog romana, njegovog autora i samog izdavača”.

Ova odluka doneta je u vreme kada se kulturna javnost u Srbiji bori za očuvanje knjižarske mreže u Srbiji, u vreme kada većina gradova u zemlji uopšte i nema knjižare, a pod izgovorom da se pomognu izdavači u teškom vremenu, u kojem je drastično opala prodaja knjiga i u kojem knjižare uzimaju velike rabate. Ako se sa stranica jednog od najvažnijih nedeljnika u zemlji prodaja knjiga u knjižarama proglašava „teškom” zbog toga što je tamo knjiga preskupa, kako je uopšte moguće održati javno mnjenje u uverenju da knjižara jeste mesto od kojeg počinje obrazovanje i kultura. Otvara se stari problem nelojalne konkurencije: zašto bi kupac otišao u knjižaru kada popularnu knjigu, koja je ovenčana prestižnim priznanjem, može da kupi na kiosku, upola jeftinije, i to sa logotipom dobitnika NIN-ove nagrade?

Ono što dodatno „smeta uhu”, a prema objašnjenju iz novog dela Pravilnika – ugovor sa izdavačem biće slopljen pre proglašenja dobitnika, a posle donošenja odluke žirija o užem izboru dela u konkurenciji za nagradu. Nagrađena knjiga biće štampana u okviru specijalne edicije „Laureati NIN-ove nagrade”. Da li to znači da izdavač treba da sklopi poslovni ugovor i pre nego što do „posla od nagrade” i dođe. U ovome nas razuverava predsednik žirija NIN-ove nagrade Milan Vlajčić:

– Na kioscima će se pojaviti posebno i popularno izdanje nagrađene knjige, dok ono prethodno ostaje u ponudi u knjižarama. To je mogućnost da nagrađena knjiga bude jeftinija, pristupačnija kupcu, i da se popularizuje domaća književnost. Međutim, odluka žirija biće nezavisna od pristanka ili nepristanka izdavača na ovo popularno izdanje, presudan će biti samo kvalitet književnog dela, a ne sklopljeni ugovor sa NIN-om.

Aleksandar Drakulić, predsednik Udruženja knjižara pri Privrednoj komori Srbije, juče je za naš list izjavio da NIN-ovu nagradu treba preimenovati u „NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine i izdavača koji je pristao da mu NIN distribuira knjigu preko kioska”, aludirajući na mešanje vrednosnih kriterijuma nagrađivanja i obavezujućeg „biznis plana” koji se sa nagradom neizbežno povezuje.

– Nije jasno zbog čega na ovaj način treba popularisati ionako najpopularniju i najvažniju književnu nagradu u Srbiji, kada dovoljno govori primer NIN-om nagrađenog Velikićevog romana „Ruski prozor”, koji je do sada imao četrnaest izdanja. Kao predsednik Udruženja knjižara uputiću zvanično saopštenje ovim povodom, u nadi da će nova odluka o plasiranju nagrađene knjige biti povučena, zbog toga što šteti NIN-ovoj nagradi, kao i samom nedeljniku NIN. Treba se odlučiti: ili nagrada ili biznis, objasnio je Drakulić.

Knjižar Lazar Tišma iz Jagodine, vlasnik „Salona knjige Til”, ocenio je član devet pravilnika NIN-ove nagrade kao vrhunski apsurd.

– Do sada je izlog svakog knjižara bio ukrašen natpisima dobitnika NIN-ove nagrade i nagrađenim izdanjem, sada će retko koji kupac uopšte doći u knjižaru da potraži takvu knjigu. To je svojevrsni atak na knjižare, koje se mahom zatvaraju po Srbiji. Sarađujem sa stotinu izdavača, kojima ništa ne dugujem, i kao knjižar imam dovoljno muka zbog uličnih sajmova, na kojima se knjige prodaju bez fiskalnih računa i bez ikakve dokumentacije. Prodajom najpopularnijih knjiga na kioscima sigurno neće biti razvijen duh kupovine izdanja u knjižarama, kaže za „Politiku” Tišma.

Dakle, pred izdavačima je dilema, visok tiraž i meki povez, ili ostanak u „prevaziđenim” knjižarama, da li za Šekspira ili za kobasice?

Marina Vulićević

-------------------------------------------------

Loš potez

Za komentar odluke direktorke NIN-a zamolili smo Vladana Matijevića, dobitnika NIN-ove nagrade za roman „Pisac izdaleka”. Između ostalog, Matijević je rekao za „Politiku”:

– Srpski izdavači su iz godine u godinu sve manje zainteresovani za knjige domaćih pisaca. Mislim da će ovakav potez NIN-a, nastao iz želje da dajući i uzima, još više pogoršati situaciju.