Strojanovi skinuti s dnevnog reda

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Potpisivanjem ugovora o "zameni zemljišta u Ambrusu, koje je u vlasništvu porodice Strojan, za parcelu u Rojama, koja je u vlasništvu države", okončana je duga i mučna priča, rekao je prilikom sklapanja dogovora sa ministrom za okolinu i prostor Janezom Podobnikom pravni zastupnik porodice Strojan Aleksander Čeferin. Državotvorni mediji su vest propratili naslovima tipa "Božićna bajka", pošto se trampa salaša Strojanovih za državnu zemlju čiji su oni sad vlasnici dogodila baš u vreme katoličkog Božića a uoči slovenačkog preuzimanja štafetne palice predsedavanja Veću Evropske unije.

Da podsetimo, Strojanove su oktobra prošle godine komšije pod pretnjom linča isterale sa njihovog ognjišta pravdajući se da kod njih živi prestupnik okrivljen za težak fizički napad u kafanskoj tuči. Ubrzo je ne samo domaća nego i šira javnost pratila kako je mnogočlana porodica Roma, uz posredništvo slovenačkog ministra policije Dragutina Matea i specijalaca, protiv svoje volje oterana iz sopstvene kuće u napuštenu kasarnu bivše JNA kod Postojne. Pošto su pobegli i odande, ali nisu uspeli da se vrate u Ambrus zahvaljujući jakim policijskim snagama koje su sprečavale njihovo kretanje i kontakt sa medijima, Sloveniju je ukorio i evropski komesar za ljudska prava Tomas Hamarberg. Odlukom državnih institucija decembra 2006. Strojanovima je srušena kuća, posle čega su odvedeni u kasarnu Slovenačke vojske u Rojama, predgrađu Ljubljane.

Živeli su u kasarni sve dok Janšina vlada nije ocenila da bi to ugrozilo ugled države tokom predsedavanja EU ukoliko bi se novinarska svita, pristigla iz Brisela, usredsredila na (loš) položaj romske zajednice u Sloveniji.

Sada već bivši predsednik Janez Drnovšek krajem 2006. iskusio je raspoloženje seljana Ambrusa kada je ispsovan i sprečen u pokušaju milosrđa – da Strojanovima doturi metalne kontejnere uoči "najvećeg hrišćanskog praznika", katoličkog Božića. Parada netrpeljivosti kojoj smo bili svedoci više od godinu dana konačno dobija epilog: skinuta je s dnevnog reda navrat-nanos, pre nego što je ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel u portugalskoj Maderi službeno preuzeo predsedavanje EU. Slovenija bi time da dokaže da je pravna država čiji su temelji "na ustavu i zakonima". Novi imidž ima jedan, mada ne nebitan feler – starost Strojanovih – Jelka, inače vlasnica zemlje koju joj je država uzaptila, isprva je odbila "ponižavajuću zamenu". Advokat ju je, poučen iskustvom otpora drugih zaselaka, ubedio da odustane od ponosa i pristane na ponuđeno. Zahvaljujući tom potezu, Evropa je pošteđena da tokom slovenačkog predsedavanja EU iz prvog reda posmatra seoske straže kako pretresaju specijalce, iako i članovi porodice Strojan imaju pravo na slobodno, neometano kretanje. Posebno pitanje koje muči javnost jeste "koliki će biti ceh koji će država platiti za ovu lekciju iz ljudskih prava", jer se zna da je Jelkina parcela sada prešla u državno vlasništvo, a zauzvrat su Strojanovi dobili krov nad glavom i okućnicu u Rojama.

Mediji zaključuju da je "ispao srećan kraj na kraju balade", dok retki kritičari upozoravaju da nije baš tako. Zar može biti dobar kraj ako država ikome buldožerima preore kuću zajedno sa ličnom imovinom, dokumentima i čak zdravstvenim knjižicama maloletne dece, pa posle godinu dana seoba i životarenja u vanrednim uslovima taj na kraju iz "zavetrine" jedne kasarne bude prisiljen da "dobrovoljno" potpiše sopstvenu kalvariju. Kako bilo, Strojanovi su, nadajmo se, pronašli mir.