Pločnik – kolevka evropske metalurgije

Pločnik kod Prokuplja – Arheološko nalazište iz kamenog doba u selu Pločniku kod Prokuplja sve više pobuđuje pažnju naše, ali i svetske naučne javnosti. Svi su izgledi da će uskoro i turisti dolaziti jer je počela izgradnja naselja koje će biti verna kopija onog od pre sedam i po milenijuma koje je tu pronađeno. Ovih dana se nastavlja i arheološka kampanja kod železničke stanice, gde je bio u davna vremena industrijski centar. Na osnovu geomagnetnog snimanja, arheolozi su na tragu ostataka još jedne kuće.

– Vreme muzeja sa vitrinama sve više prolazi. Mi stvaramo muzej u kojem će posetilac da oseti duh vremena iz kojeg potiču predmeti koje gleda – kaže Julka Kuzmanović-Cvetković, savetnik u Narodnom muzeju Toplice, arheolog koji se, skoro tri decenije, bavi istraživanjem neolitskog naselja u Pločniku.

Od kolikog je značaja ovo nalazište govori i činjenica da su opisi predmeta nađenih u njemu i saznanja koja pomeraju granice ljudske istorije sve više prisutna u naučnim časopisima širom sveta, a nedavno je i ugledni „Tajms” na skoro celoj strani objavio fotografiju figure devojke nađene na ovom nalazištu. Gaspođica iz Pločnika, kako su je naučnici nazvali, pleni savršenstvom izrade, kao da je reč o najveštijem vajaru našeg vremena, a rađena je, kažu arheolozi, oko 5.500 godina pre naše ere! Pri tome, predstavljena je devojka koja ima odeću, frizuru i nakit kao da je model savremenih modnih kuća. Ona je vitkog struka, sa naglašenim bokovima i grudima, što se i danas ceni, sa mnogo sitnih pletenica u kosi, takozvanih dredova, sa mini suknjom prelepih šara, ogrlicom koja se verovatno izrađivala od bakra...

(/slika2)Nalazi bakarnih predmeta u Pločniku najveće su iznenađenje. Sve je više naučnika koji se slažu sa mišljenjem akademika Borisava Jovanovića, naučnika poznatog u svetu po arheologiji metalurgije, da je Pločnik veliki centar i kolevka prerade bakra, ne samo na Balkanu, nego i u čitavoj Evropi. Time se pomera granica saznanja o počecima metalurgije, odnosno metalnog doba, za dva do tri milenijuma. To potvrđuje oko 40 do sada otkrivenih predmeta od ovog metala koji je čovek prvo počeo da topi i koristi za izradu upotrebnih i ukrasnih predmeta.

Istraživanja na ovom mestu su, inače, kao što biva, počela slučajno. Prilikom izgradnje železničke pruge još 1927. godine, u iskopu su nađeni predmeti koji su zainteresovali Miodraga Grbića, jednog od tada vodećih arheologa. On je o istraživanjima posle dve godine objavio knjigu na nemačkom jeziku u kojoj je još tada naznačio nalaze bakarnih predmeta. Na bakarne tragove naišla je i Blaženka Stanlio, koja je nastavila istraživanja u Pločniku tek 1962. godine. Tome se u nauci nije pridavao veći značaj, jer je ovo nalazište već smatrano da potiče iz mlađeg kamenog doba, a da su bakarni ostaci u njemu kasnije ostavljeni.

Slučaj je, opet, hteo da meštanin Radovan Zdravković, prilikom kopanja temelja za vunovlačaru, otkrije 1964. godine ostavu bakarnih predmeta. Nove ostave nađene su i 1968, pa 1978. i zatim skoro pri svakoj novoj kampanji iskopavanja. Tako je postalo jasno da je reč o velikom industrijskom centru za preradu bakra, kakvih do sada nije bilo. O tome je prekretnicu doneo naučni skup održan 1995. godine. Od tada počinje intenzivno istraživanje lokaliteta Pločnik. Julka Kuzmanović-Cvetković i mr Dušan Šljivar iz beogradskog Narodnog muzeja posvetili su se otkrivanju dalekih civilizacija, a taj posao nastavljaju i ovih dana.

Najpre su, na obali reke Toplice, gde je voda napravila veliki usek, otkriveni ostaci dve jame za pepeo i temelji dve kuće. Sledio je niz iskopavanja prilikom kojih je otkriveno još mnogo predmeta od bakra, a kad su 2007. i 2008. godine nađene krupnije alatke od bakra, kao što je i sekira, svet je počeo vrlo ozbiljno da se interesuje za istraživanje Pločnika.

– Jasno nam je da je reč o veoma velikom naselju koje se prostiralo na oko 120 hektara. Ono je bilo naseljeno stanovništvom izuzetno visoke civilizacije. Imali su skoro sve: žitna polja, zanatske radionice, industriju bakra, umetničke radionice... Ne znamo još samo odakle su dovozili rudu bakra. I to je jedan od pravaca daljeg našeg istraživanja – kaže za „Politiku” Julka Kuzmanović-Cvetković.

D. Borisavljević