Nevidljivi zakoni

Peva Bora Čorba: „Pravila, pravila, da bi nas udavila...” I zaista kroz vekove smišljani su razni zakoni, svi u službi gospodara. I danas je tako, osim što ih definišu pravna nauka, a i etika. Ali zakone i pravila opredeljuju i neke druge okolnosti, naročito tehnološke.

Da počnemo od najstarijeg isklesanog (napisanog): Haumurabi (1728–1686. p.n.e) je bio kralj koji je oko 1700. godine došao na presto Mesopotamskog carstva s prestonicom u Vavilonu. Postavio ga je vrhvni bog Marduk. Želeći da učvrsti vladavinu, doneo je jedan od prvih poznatih zakona: Hamurabijev kod. U tom zakonu je 31 put pomenuta reč smrt ... Ko se ne bi pridržavao – ode glava! Imao je 282 člana, uklesana na monolitnoj steni.

Zakonodavstvo se mnogo promenilo – pored „ubiti”, postoje druge reči u tekstovima. A i nepisani zakoni koji vladaju nama. Nevidiljive zakonitostima koje upravljaju čovečanstvom!

U 19. veku Žan Karno je pokazao da postoji jasno ograničenje kolika se količina energije može dobiti iz toplotne mašine, kasnije je to generalizovano drugim zakonom termodinamike. Kao rezultat Opšte teorije relativnosti Alberta Ajnštajna, objavljene 1915. (Posebna je obelodanjena 1905. i poznata je kao Ajnštajn-Marić teorija; Mileva Marić bila je Ajnštajnova prva supruga). Ove teorije su otkrile gornje granice brzina. Vrlo važno otkriće koje nas uvodi u gornje granične oblasti jeste Maksvelova (Džejms) teorija elektromagnetizma: objedinio je zakone elektriciteta i magnetizna oko 1865. Albert Majklson i Edvard Morli su prve testove brzine svetlosti izveli oko 1887. Lord Kelvin je izvodio eksperimente na apsolutnoj nuli, Verner Hajzenberg i Kurt Gedel ustanovili su principe matematike i teoriju nepotpunosti. Mihajlo Pupin je postao otac telefonije na daljinu, Nikola Tesla tvorac bežičnog upravljanja. I šta ovde važi iz Hamurabijevog zakona? Gotovo ništa.

Aleksander Bel je izmislio telefon, tada se pojavila potreba da se definiše komunikacioni kanal. Prvi je to uradio Klod Šenon, iz Masačusetskog institita za tehnologiju, napisavši: „Kroz komunikacioni kanal može da se propusti samo određena količina informacija”. To otvara novo poglavlje ocrtano postavljanjem kabla preko Atlantskog okeana. Ne možemo da uspostavimo više telefonskih linija između dve tačke nego što je to fizički moguće. Trominutni razgovor 1956 godine, na relaciji London-Njujork, iznosio 360 dolara preračunato u vrednosti iz 2008.

Klod Šenon je definisao svoju „Matematičku teoriju komunikacije” davno pre naglog razvoja telekomunikacija, ona je bila ispred svojeg vremena.

A tek Murov zakon! Gordon Mur bio je osnivač kompanije „Ferčajld semikondaktors” (poluprovodnici), kasnije „Intela”. Još dok su tranzistore „nabijali presom” u procesor, objavio je članak u časopisu „Ilektoniks”, 1965 godine. Napisao je: „Mikroprocesorska snaga se udvostručuje svakih 18 meseci”. Nije ni pretpostavio da će ovo važiti i danas i da će dobiti ime po njemu. A šta on to kaže? Deca će svakih godinu ipo dana da vam zakukaju da im je računar prespor, a vi treba da odete u radnju i kupite nov.

Robert Metkalf je tehnološki pionir, ne tako poznat kao prethodna dvojica, ali je izračunao da komunikacioni sistem raste s kvadratom broja korisnika. I praktično: što je veći broj korisnika u telekomunikacionoj mreži, to je cena usluge niža. Osim ako na scenu ne stupi vlada, kao u Srbiji, i telekomunikacije proglasi luksuzom. I uvede porez na taj isti (telekomunikacioni) luksuz.

Tehnološki analitičar Džon Gilder reče, i to se vodi kao četvrti zakon, da će široki pojas da se proširuje tri puta brže od Murovog zakona. Dakle, za iste pare svakih šest meseci imaćete dva puta brže komunikacije (Internet, protok preko mobilnih telefona…). Zašto bi Srbi imali potrebu da pričaju s Peruancima ili Butancima? A i šta im besplatni „Skajp”?

I evo petog zakona: Svaki porez pomnožen s nulom daje nulu! Još kada bi automobili išli na vazduh – gde bi nam bio kraj! Dotle odjeci Hamurabijevog odzvanjaju u mnogim tačkama domaćih zakona. Hamurabi ili EU – pitanje je sad?

(Univerzitetski profesor za markering na Internetu)