„Juhor” može u Evropu

Dozvolu Generalnog direktorata Evropske unije za zdravlje i zaštitu potrošača za izvoz proizvoda od svinjskog mesa obrađenih na temperaturi iznad 70 stepeni nismo dočekali nespremni. Realno, izvoz ovih proizvoda mogao bi da počne do kraja godine, a na tržištu EU već smo prisutni izvozom goveđeg mesa za Italiju, kaže Nebojša Petrović, generalni direktor mesne industrije „Juhor” u Jagodini koja je, uz još tri domaće fabrike – „Kolbis”, „Big bul” i „Topolu”, dobila ovu povlasticu.

– Reč je o izuzetnoj prilici da se vratimo na tržišta na kojima smo bili prisutni, i da nastavimo stogodišnju tradiciju izvoznika mesa i proizvoda od mesa – veli Petrović.

Po njegovim rečima, ova dozvola omogućiće im šire tržište i veću uposlenost kapaciteta. „Juhor” može godišnje da preradi 21.000 tona mesa, tačnije 12.000 tona proizvoda od mesa i 9.000 tona svežeg mesa. Sada upošljavaju oko 80 odsto svojih kapaciteta, tako da nema smetnji i za zadovoljavanje potreba domaćeg tržišta i potencijalni izvoz.

U „Juhoru” su svesni da je tržište ujedinjene Evrope zahtevno, a na pitanje da li su konkurentni, prvi čovek ove mesne industrije odgovara da kvalitetom mogu da odgovore zahtevima, a da će morati i cenom, jer nemaju izbora. Pomenutom dozvolom klaničarima je omogućen izvoz gotovih jela, pašteta, barene slanine, polutrajnih kobasica.

– Nadamo se dozvoli za izvoz i ostalih proizvoda, onih sa dužim rokom trajanja, poput čajne, budimske i drugih kobasica. Želimo da izvozimo celokupni asortiman, ali smo svesni da je potrebna velika procedura za dobijanje i ove dozvole – kaže Petrović.

Ova industrija mesa ima sopstvenu sirovinsku bazu u okviru „Delta” sistema, tačnije sa imanja „Delta agrara”, što im obezbeđuje i kvalitet tovljenika po najsavremenijoj danskoj tehnologiji, kao i kontinuitet u snabdevanju. Cena svinja trenutno je visoka, 150 dinara po kilogramu žive vage, u poslednje dve godine oscilacije na tržištu su bile velike, pa Petrović kaže da je nezahvalno prognozirati dalje prilike na tržištu.

– Za primarnu stočarsku proizvodnju potrebna je pomoć države kroz adekvatne stimulacije kakve imaju zemlje u regionu i EU. Veća stočarska proizvodnja uticala bi na smanjenje oscilacija cena stoke i ohrabrila bi proizvođače da se bave ovim poslom – kaže Petrović.

U ovoj industriji ne kriju da je i njih kriza pogodila i da zbog toga imaju pad proizvodnje i plasmana od 20 odsto.