Umro saobraćajac

Šabac – Saobraćajni policajac Branko Simić (41) iz Šapca, koga je pijani vozač „peglice“ Vuko Š. (47) iz Obrenovca pokosio na radnom mestu u ovom gradu u noći između 18. i 19. jula, preminuo je preksinoć u Urgentnom centru u Beogradu. Od 70 dana koliko su se lekari borili za njegov život, Branko je 37 proveo u komi. Iza njega su ostale nezaposlena supruga Marina, kćerke Tamara, učenica drugog razreda srednje Hemijsko-tekstilne škole, Ivana, učenica osmog razreda, i sin Aleksandar, sa kojim nije stigao da podeli radost polaska u prvi razred Osnovne škole „Janko Veselinović“.

Posle završetka policijske škole u Sremskoj Kamenici 1987. godine, Branko Simić je jednu godinu radio u Beogradu, a potom pune dve decenije u Obrenovcu. Iz rodnog Šapca putovao je svakoga dana, sedamdesetak kilometara u jednom i toliko u drugom pravcu, najčešće autobusom, ili „na prst“. Nastradao je u Ulici Miloša Obrenovića, kod hotela, dok je kontrolisao saobraćaj u akciji koju je MUP tih dana sprovodio na teritoriji čitave Srbije. U punoj brzini na njega je naletao automobil, čiji je vozač u krvi imao čak 2,3 promila alkohola, i naneo mu teške povrede glave.

– Molili smo se da preživi. Bio je snažan i to nam je davalo nadu. Pošto je došao svesti, počeo je da pomera glavu, ruke i noge. Iz šok-sobe prebacili su na ga poluintenzivnu, pa smo pomislili da će uskoro i kući... U međuvremenu, urađena je još jedna hirurška intervencija, jer je bilo neophodno da se otvori put za nagomilanu telesnu tečnost koja je pritiskala mozak. I kada je izgledalo da je prebrodio najteže, stigla je crna vest – kaže za naš list Simićev kolega iz Obrenovca, koji je sa njim zajedno od školskih dana.

   Ispred ulaza u zgradu u ulici kralja Dragutina broj 9 (naselje Benska Bara) u Šapcu, gde žive Simićeva porodica, parkiran je policijski motocikl, isti onakav kakvim je Branko bio zadužen. U skromnom stanu od svega 38 kvadrata, neizmerna tuga: supruga Marina i obe ćerke u potpunom su šoku, a sedmogodišnjem Aleksandru nisu smeli ni da kažu da više nema tatu. Kroz kuću svakoga časa prolaze rođaci, kolege i prijatelji koji sa suzama u očima i grčem na licu izjavljuju saučešće. Još uvek u neverici, ljudi krše ruke, jer je pitanja mnogo, a odgovara malo...

– Šta će biti sa njima? Marina je davno u „Calu“ (bivša šabačka fabrika cipela, p. a.) ostala bez posla i živeli su samo od njegove plate. Brankovi roditelji su penzioneri i sa te strane teško se može nadati nekoj pomoći. U MUP-u je ranije postojala praksa da se obezbedi posao za supruge nastradalih policajaca, ali da li će i sada biti tako? Svuda se samo priča o viškovima zaposlenih – kaže Brankov kolega iz Šapca, koji je takođe sa Brankom bio „klasić“, a potom i dugo vremena radio zajedno.

A sve Brankove kolege imaju samo reči hvale. Ističu da Branko Simić nikada nije uzeo ni jedan dinar na ulici. Nije ga doticalo da li je učinilac prekršaja predsednik opštine ili general. Njegova prijava, pogotovo za teža dela iz bezbednosti saobraćaja, nije mogla da bude sklonjena. Niko nije mogao da upre prstom u njega. Zbog principa i savesnog rada imao je čak i neprijatnosti.

Obdukcija tela preminulog policajca zakazana je za danas u Beogradu, posle čega će porodica preuzeti telo. Sahrana bi trebalo da bude obavljena sutra u Šapcu. Kako nezvanično saznajemo, pijani vinovnik saobraćajne nesreće, kome je zbog teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja i napada na policajca bio određen pritvor do 30 dana, u daljem postupku pred Opštinskim sudom u Obrenovcu brani se sa slobode.

Miroljub Mijušković