Умро саобраћајац

Шабац – Саобраћајни полицајац Бранко Симић (41) из Шапца, кога је пијани возач „пеглице“ Вуко Ш. (47) из Обреновца покосио на радном месту у овом граду у ноћи између 18. и 19. јула, преминуо је прексиноћ у Ургентном центру у Београду. Од 70 дана колико су се лекари борили за његов живот, Бранко је 37 провео у коми. Иза њега су остале незапослена супруга Марина, кћерке Тамара, ученица другог разреда средње Хемијско-текстилне школе, Ивана, ученица осмог разреда, и син Александар, са којим није стигао да подели радост поласка у први разред Основне школе „Јанко Веселиновић“.

После завршетка полицијске школе у Сремској Каменици 1987. године, Бранко Симић је једну годину радио у Београду, а потом пуне две деценије у Обреновцу. Из родног Шапца путовао је свакога дана, седамдесетак километара у једном и толико у другом правцу, најчешће аутобусом, или „на прст“. Настрадао је у Улици Милоша Обреновића, код хотела, док је контролисао саобраћај у акцији коју је МУП тих дана спроводио на територији читаве Србије. У пуној брзини на њега је налетао аутомобил, чији је возач у крви имао чак 2,3 промила алкохола, и нанео му тешке повреде главе.

– Молили смо се да преживи. Био је снажан и то нам је давало наду. Пошто је дошао свести, почео је да помера главу, руке и ноге. Из шок-собе пребацили су на га полуинтензивну, па смо помислили да ће ускоро и кући... У међувремену, урађена је још једна хируршка интервенција, јер је било неопходно да се отвори пут за нагомилану телесну течност која је притискала мозак. И када је изгледало да је пребродио најтеже, стигла је црна вест – каже за наш лист Симићев колега из Обреновца, који је са њим заједно од школских дана.

   Испред улаза у зграду у улици краља Драгутина број 9 (насеље Бенска Бара) у Шапцу, где живе Симићева породица, паркиран је полицијски мотоцикл, исти онакав каквим је Бранко био задужен. У скромном стану од свега 38 квадрата, неизмерна туга: супруга Марина и обе ћерке у потпуном су шоку, а седмогодишњем Александру нису смели ни да кажу да више нема тату. Кроз кућу свакога часа пролазе рођаци, колеге и пријатељи који са сузама у очима и грчем на лицу изјављују саучешће. Још увек у неверици, људи крше руке, јер је питања много, а одговара мало...

– Шта ће бити са њима? Марина је давно у „Цалу“ (бивша шабачка фабрика ципела, п. а.) остала без посла и живели су само од његове плате. Бранкови родитељи су пензионери и са те стране тешко се може надати некој помоћи. У МУП-у је раније постојала пракса да се обезбеди посао за супруге настрадалих полицајаца, али да ли ће и сада бити тако? Свуда се само прича о вишковима запослених – каже Бранков колега из Шапца, који је такође са Бранком био „класић“, а потом и дуго времена радио заједно.

А све Бранкове колеге имају само речи хвале. Истичу да Бранко Симић никада није узео ни један динар на улици. Није га дотицало да ли је учинилац прекршаја председник општине или генерал. Његова пријава, поготово за тежа дела из безбедности саобраћаја, није могла да буде склоњена. Нико није могао да упре прстом у њега. Због принципа и савесног рада имао је чак и непријатности.

Обдукција тела преминулог полицајца заказана је за данас у Београду, после чега ће породица преузети тело. Сахрана би требало да буде обављена сутра у Шапцу. Како незванично сазнајемо, пијани виновник саобраћајне несреће, коме је због тешког дела против безбедности саобраћаја и напада на полицајца био одређен притвор до 30 дана, у даљем поступку пред Општинским судом у Обреновцу брани се са слободе.

Мирољуб Мијушковић