Debakl vladajućih stranaka

Debakl „narodnih“ (velikih) partija uz iskorak „malih“ stranaka ka solidnoj sredini bilans je jučerašnjih parlamentarnih izbora u Nemačkoj.

Sa 33,4 odsto glasova vladajuća Demohrišćansko-socijalna unija (CDU-CSU) dosadašnjeg kancelara Angele Merkel ostvarila je najgori izborni rezultat od 1949. godine – te godine je Konrad Adenauer postavio negativni rekord, osvojivši svega 31 odsto naklonosti birača. Koalicioni partner demohrišćana, nemački socijaldemokrati još su gore prošli. Osvojenih 22,7 odsto glasova – predstavlja njihov najteži izborni poraz svih vremena. Pobednicima se mogu smatrati liberali (14,7 odsto glasova), reformisana Levica (12,5 odsto) i Zeleni (10,6 odsto).

U novom sazivu Bundestaga, sasvim je izvesno, glavnu reč će i dalje voditi Demohrišćansko-socijalna unija Angele Merkel.

Oslanjajući se na zalihu od 33,4 odsto osvojenih glasova, Merkelova  će pristupiti ostvarenju najavljenog cilja – otpočeće pregovore o formiranju nove vlade sa liberalima (FDP), kao što je u predizbornoj kampanji i najavila. Ukoliko ovakav koalicioni sporazum bude definitivno potpisan, dvema strankama  biće otvoren put ka formiranju nove vlade, uz solidnu mandatsku većinu. Zajedno raspolažu sa 48,1 odsto glasova,  za 1,1 odsto više nego što je neophodno za zauzimanje većine poslaničkih mesta u Bundestagu. Istovremeno, sve dosadašnje spekulacije i dodatne opcije ostaće – spekulacije.

Najpre, pokušaj Levice i socijaldemokrata da uz pomoć Ustavnog suda osujete formiranje demohrišćansko-liberalne koalicije u slučaju njene „tesne“ pobede – izjalovio se. Inicirajući ujdurmu oko vrednovanja takozvanog „drugog“ glasa, levi blok je nameravao da osujeti pripisivanje ličnih preferencija birača određenim političarima u obliku dodatnih mandata (Merkelova bi mogla da računa sa njih dvadesetak – mogli bi da odluče o pobedniku, u slučaju da se izbori završe kao mrtva trka) – da tu praksu proglasi neustavnom i iznudi ponavljanje izbora. Komotna većina kojom demohrišćansko-liberalni blok raspolaže, čini ovaj naum – izlišnim i neostvarivim. 

Drugo, dodatna opcija Merkelove – adut iz potaje u predstojećim pregovorima sa liberalima, u tvrđenju koalicionog pazara – mogućnost obnavljanja velike koalicije sa socijaldemokratima više se ne pominje. Posle istorijskog poraza na izborima, šef te stranke Franc Minterfering i njen kancelarski kandidat Frank Valter Štajnmajer izjavili su jednodušno da će tražiti „ozdravljenje“ na opozicionoj klupi i da toj odluci nema alternative. Povlačenje u opoziciju, posle jedanaest godina provedenih na čelu vlade, odnosno kao mlađi koalicioni partner demohrišćana, i posle „tesnog“ poraza na izborima 2005. godine, moglo bi da označi i kraj političke karijere Franka Valtera Štajnmajera. Istini za volju, dosadašnji drugi čovek u nemačkoj vladi, sa pretenzijama da postane prvak stranke, ako ne i vlade, izjavio je da bi, uz saglasnost partijskih drugova, preuzeo ulogu šefa frakcije u Bundestagu – „oštrio mačeve opozicije“. Ali, kako je „Politika“ izvestila, raspoloženje čelnog kolektiva (rukovodstvo, u žargonu) ne ide mu u prilog. Već sutra, na tradicionalnom postizbornom sastanku mogla bi da bude razmatrana ostavka Štajnmajera.

Za nijansu bolji su izgledi Angele Merkel. Kakvom-takvom izbornom pobedom izbegla je (u suprotnom neminovnu) ostavku, ali će njen o(p)stanak u kancelarskoj fotelji, na duži period, zavisiti od uslova koje izbori u koalicionim pregovorima sa osokoljenim liberalima. Naravno i od opšte atmosfere u budućoj koaliciji – pretpostavlja se da je Merkelova izvojevala Pirovu pobedu, da je, kako analitičari ističu, izložena na milost i nemilost volji liberala.

Kao treće, ovi izbori će ući u istoriju kao poslednji klasični izbori. Već sledeći izlazak birača mogao bi da označi novu političku epohu. To se odnosi na pomenute dodatne mandate – stranke će ubuduće moći da osvajaju mandate na osnovu partijskih ili ličnih preferencija, nikako zajedno. Tako je odlučio Ustavni sud u Karlsrueu, uz ograničenje, da ta odluka stupa na snagu tek uoči sledećih izbora, a najkasnije 2011. godine. Novinu bi, takođe, predstavljala odredba koju su u toku izborne kampanje predložili eksperti za ustavno i izborno pravo. („Politika“ je izvestila o tome minule nedelje). Ubuduće bi političke stranke bile obavezne da pre glasanja daju svoje koalicione preferencije, bez prava da ih posle izbora preinačavaju. Najzad, do sledećih izbora bi moglo da usledi proširenje kruga potencijalnih birača. Po ugledu na „Bečki eksperiment“, gde je pre dve godine uvedeno pravo glasa za šesnaestogodišnjake, u Nemačkoj se razmatra mogućnost spuštanja starosne granice kod aktivnih birača.