Čelzijeva škola fudbala u Beogradu

Od našeg specijalnog izveštača
London, septembra – „Fudbal u zajednici”, ime je za jedinstveni fudbalski kamp u Velikoj Britaniji osnovan još 1992. godine u Londonu na stadionu „Stamford bridž” u Čelziju, svojevrsnom gnezdu jednog od najvećih klubova Britanije i Evrope. Danas, posle skoro 20 godina ovaj kamp, uz ogromnu finansijsku podršku ruskog milijardera Romana Abramoviča, predstavlja pravu fudbalsku akademiju posvećenu edukaciji talentovanih mladih igrača iz celog sveta.

Retku priliku da upozna ovaj Čelzijev kamp nedavno je, zahvaljujući „Samsungu”, glavnom sponzoru kluba, imala grupa srpskih novinara kojima je bilo omogućeno da do detalja upoznaju šta se krije iza dobro čuvanog kompleksa na lokaciji udaljenoj nešto više od 30 kilometara od Londona, na površini većoj od 200 hektara sa 35 besprekornih travnatih terena, nekoliko bazena, zgrada sa salama za treninge, učionicama opremljenim kompletnom kompjuterskom opremom sa video prezentacijama, odeljenjima posvećenim brizi o zdravlju mladih fudbalera, hostelu za smeštaj roditelja kada dođu u posetu…

Ovde su ponikli Džon Teri i Džo Kol

Ističemo – dobro čuvanom, jer pojedini detalji i pored ljubaznosti i predusretljivosti domaćina, ipak nisu bili za svačije oči, što je značilo da fotografisanje nije bilo dozvoljeno. Našli smo se praktično u malom „Zabranjenom gradu”…

Naš domaćin, direktor ovog centra bio je Šon Gor, bivši igrač Čelzija, ali, kako je sam istakao, ne mnogo uspešan kao fudbaler. Po završetku karijere posvetio se radu sa mladima i danas je on odgovoran za sve što se dešava u projektu „Fudbal u zajednici”

– Kroz partnerstvo sa lokalnim zajednicama, dobrotvornim ustanovama i organizacijama, Ministarstvom sporta i drugim, pored fudbalskog obrazovanja koje pružamo mladim talentovanim dečacima dajući im šansu da postanu igrači velikih klubova, ova akademija im omogućuje da se kroz ostale aktivnosti obrazuju ne samo na fudbalskom planu. Ovde se uči i engleski jezik, kao i druge stvari. Zbog toga im veoma često ističemo primer jednog od najboljih britanskih fudbalera današnjice, Džona Terija, koji je ponikao u ovoj akademiji. Uz njega tu je i drugi Čelzijev igrač Džo Kol, kao još mnogo drugih koji su sada po raznim klubovima širom Engleske – kaže Šon Gor. – Želja nam je da ti mladi ljudi postanu kasnije promoteri zajedništva i humanih odnosa među ljudima. Rezultati su veoma pozitivni i to vidimo kroz veliku podršku ljudi u lokalnim zajednicama i medijima koji promovišu sve naše napore.

(/slika2)Tokom obilaska ovog ogromnog objekta na delu smo videli dečake iz raznih zemalja i sa svih kontinenata, a takođe i travnate terene, svih 35, na koje nismo smeli nogom da kročimo. Trava je tako fina i tako uređena da je to prosto zapanjujuće. Svaki teren opremljen je setom od nekoliko lakih stativa na točkovima, mnogi su „pod” reflektorima, sa kamerama koje iz više uglova snimaju treninge i utakmice.

– Posle treninga ili utakmice naši treneri rade sa svakim igračem u kabinetu, gde na ekranima kompjutera analiziraju igru, kretanje i ponašanje, ukazujući im na greške i propuste, kaže Gor. U akademiji radi deset zaposlenih trenera sa punim radnim vremenom, uz još 180 trenera sa pola radnog vremena. Oni uče ove mladiće kako se igra fudbal. Na primer, ako se radi o odbrambenom igraču, pregleda se snimak, recimo igre Džona Terija, pa se onda upoređuje sa igrom, kretanjem i pozicioniranjem mladog igrača. To je najbolji način da mladići shvate suštinu fudbalske igre u kojoj svaki od 11 igrača ima svoje mesto i ulogu u timu.

Poruka košarkaša Medžika Džonsona

Na ovim terenima treniraju i igrači Čelzija. Dva su apsolutno nedodirljiva. Jedan je namenjen isključivo treninzima prvog tima, a drugi rezervistima. Jer, „Stamford bridž” nema pomoćni teren, s obzirom na to da se nalazi u uskoj gusto naseljenoj zoni Londona.

Pored toga za svakog polaznika ove akademije vodi se precizna zdravstvena evidencija sa svim specifičnim detaljima, biometrijskim podacima, fizičkim predispozicijama i ostalim karakteristikama i svakom je, po potrebi, namenjena i posebna ishrana, uz odgovarajuće vitaminske napitke i saplemente. Prostorija sa tim podacima drži se pod šifrarnikom od čak 11 brojeva!

Svlačionice u ovom kompleksu su identične onima na „Stamford bridžu”, sa imenima igrača na kasetama, a zanimljivo da smo na jednoj pročitali ime Mitrović. Više o naše mladom zemljaku nismo mogli da saznamo…

Ali su zato zidovi u hodnicima i mnogim prostorijama ispunjeni mudrim izrekama mnogih sportista i ne samo njih, poput košarkaške legende NBA lige, Medžika Džonsona, koji poručuje: „Sa nekim izuzecima, talenat nije dovoljan. Najbolji igrači su najčešće mukotrpni radnici”.

Ovaj ogromni kompleks, praktično internatskog tipa, doživeo je svoj bum dolaskom Romana Abramoviča na čelo kluba, ali o visini uloženih sredstava ovde niko ne želi da priča. Jedino što je Šon Gor izgovorio o svom gazdi bilo je : Abramovič je ostavio neizbrisivo nasleđe koje će zauvek ostati u srcima svih koji vole Čelzi kao i onih kojima je fudbal u srcu, a njih je u Britaniji ogroman broj.

A deo ove fudbalske magije biće prikazan i u Beogradu. Pod imenom Čelzijeve male zvezde ispred TC Ušće 3. i 4. oktobra biće izvučeni srećnici, dečaci od 6 do 14 godina, koji će se takmičiti u šutiranju na gol a potom 200 najboljih na Adi Ciganliji 10. i 11 oktobra pod nadzorom trenera Čelzijeve akademije učiće tehniku treninga, razgibavanje, igraće meč na malom terenu i dobiti sertifikate o tome. Uz to svi učesnici dobiće i „Samsungove” torbe i majice sa natpisom „mini stars”, kao i Adidasove lopte.

-----------------------------------------------------------

Nisu znali da je Borota Srbin

Tokom posete muzeju Čelzija na Stamford bridžu, među relikvijama velikana ovog kluba osnovanog 1905. godine videli smo i dres našeg golmana Petra Borote iz 1970. godine, proizvedenog u našem kombinatu „Sport”. Kada smo ukazali na to kustosu prelepog zdanja, iznenađeno je reagovao: Ah, Piter Borota, zar on nije bio iz Jugoslavije…”

Vladimir Dedić