Ruski automobilski gigant na kolenima

Od našeg dopisnika
Moskva, 28. septembra – „Autovaz” iz Toljatija, proizvođač „lade” i „nive” koju vozi Vladimir Putin, najavio je nedavno otpuštanje 36.000 radnika. Radnici su najavili štrajkove. Država ne želi socijalne nemire, ali ni da u nedogled finansira gubitke fabrike. Otpuštanja bi trebalo da počnu već tokom iduće nedelje, a sutra će se održati sastanak Saveta direktora kompanije na kome će se razmotriti nova varijanta antikriznog plana preduzeća. Da li će to uticati na sudbinu gotovo četvrtine radnika (od 102.000 koliko je tamo zaposleno) tek će se videti. Na osnovu onoga što je „procurelo” pred sastanak, može se zaključiti da se, možda, ipak vidi svetlo na kraju tunela. Pre svega, tvrdi se, broj otpuštenih će biti daleko manji (oko 27.000) i obavljaće se u nekoliko etapa. U prvoj će otići 5.500 zaposlenih koji su dostigli penzioni uzrast. Takvih je, inače 13.000, pa će preostali otići u sledećoj etapi, a za njima još 5,5 hiljada onih kojima je ostalo još godinu-dve do penzije. Oni će dobiti pristojnu otpremninu. Kad se sve to sabere, ispada da će bez posla ostati oko sedam hiljada radnika ali je i za njih već spreman program. Tvrdi se da će odmah dobiti privremeni posao, a početkom 2012. godine oko šest hiljada ljudi će se zaposliti na novoj liniji koju „Autovaz” i „Reno-nisan” otvaraju zajedno. Zapadni partneri planiraju da u „Autovazu” proizvode automobile klase B – koji bi bili jevtini i prodavali bi se na ruskom tržištu.

Istovremeno, ne čekajući sastanak Saveta direktora, Državna duma Rusije uporno traži da se se smeni vlasnik i da firma bankrotira. Osnova za takvu odluku ima i previše – fabrika je, bez obzira na pomoć države, u ogromnim dugovima a ukoliko ostvari planove o otpuštanju zaposlenih, može postati i centar socijalne napetosti.

O smeni vlasnika kao varijanti izlaska iz krize i mogućem početku bankrotstva firme prvi put je prošle nedelje počeo da govori Evgenije Fjodorov, predsednik Komiteta za ekonomsku politiku Dume. Prema njegovim rečima, u „današnjem ’Autovazu’, sa sadašnjim vlasnicima je jako loše organizovano upravljanje, a vlasništvo je raznorodno (mešavina državnog i privatnog kapitala) i u tome se sastoji strateška greška”. Novi vlasnici bi, smatra deputat, mogle biti strane i ruske kompanije. On takođe ističe da su fabrici neophodne nove tehnologije kako bi se proizvodili savremeni automobili. Na stare modele, makar to bila i „niva”, neće proći. U suštini, to mora biti nova fabrika.

Što se tiče novih antikriznih planova za fabriku „po mom mišljenju, loša je svaka varijanta pomoći koja predviđa davanje državne podrške”, kaže Fjodorov.

Država je već u junu ove godine, preko „Rostehnologija” koje imaju 25 posto akcija, dala „Autovazu” 25 milijardi rubalja (oko 850 miliona dolara). Novac je potrošen do početka septembra i rukovodstvo već traži još 30 milijardi, a dug fabrike je porastao na 40 milijardi rubalja, dok se do kraja godine očekuju gubici od 35 milijardi, što je za 40 posto više nego prošle godine.

U Rusiji su sve češće govori da država ne treba da daje kredite propalim firmama i da deli odgovornost za njihov krah sa vlasnicima koji, kako tvrde nezavisni ekonomisti, i dan-danas raznim mahinacijama isisavaju iz preduzeća dobit i prebacuju je na svoje lične račune u inostranstvu. Tim pre što je u te svrhe potrošen veliki deo rezervnog fonda i sada se traže načini da se „zakrpe” rupe u budžetu.

Jedan od načina predložio je prošle nedelje Igor Šuvalov, prvi vicepremijer, najavivši da bi država mogla da privatizuje neko od svojih 5.500 preduzeća. Šuvalov je dodao da Rusija može da proda i svoj deo u kompanijama koje su delimično privatizovane i kao primer naveo „Rosnjeft” i još nekoliko velikih preduzeća, dodavši da bi se s tim moglo početi već u drugoj polovini iduće godine. Vicepremijera je podržao ministar finansija Aleksej Kudrin, ali nikakva odluka još nije doneta.

 Ima, međutim, i mišljenja da treba učiniti upravo suprotno – što pre nacionalizovati kompanije koje vlasnici ostavljaju bez obrtnih sredstava, ne isplaćuju plate radnicima, a sebi uredno daju dividende. Gradonačelnik Moskve Jurij Luškov je u više navrata govorio da „ne treba nacionalizovati gubitke, dajući propalim vlasnicima novac za vraćanje dugova, već privremeno nacionalizovati kompanije kako bi se u njima uveo red”. Nije na odmet reći da ideju o nacionalizaciji podržava i veći deo stanovništva Rusije – prema istraživanjima VCIOM, za to je 82 posto ispitanika, a samo sedam je protiv.