Otopljavanje za zamrzavanje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. oktobra – U jednoj izolovanoj vili iz 18. veka, nedaleko od Ženeve, danas je održan diplomatski susret koji je ovdašnji događaj broj jedan – pregovori sa Iranom oko obuzdavanja njegovih nuklearnih ambicija.

Formalno, pregovarački format je „pet plus jedan” – pet stalnih članica Saveta bezbednosti na jednoj, a Iran na drugoj strani, ali su u diplomatskom ringu u stvari bila sedmorica protiv jednoga. Razgovore je otvorio, i na neki način u njima posredovao, prvi diplomata Evropske unije Havijer Solana (i sam inače nuklearni ekspert, ima doktorat iz fizike sa Virdžinija univerziteta), a učestvuje i predstavnik Nemačke.

Najkraće, na stolu je „zamrzavanje za zamrzavanje”: da Iran zaustavi širenje svog nuklearnog programa, a da velike (zapadne) sile odustanu od uvođenja novih sankcija Teheranu.

Ovu složenu diplomatsku igru vodi onaj ko je najviše zainteresovan – Amerika. Zastupa je treći po rangu čovek Stejt departmenta, državni sekretar Vilijem Berns, koga prate ekipa eksperata i čak tri spoksmena. Ovo inače nije prvi put da Berns sedi preko puta jednog iranskog pregovarača – i ovoga puta to je Said Džalili – ali jeste prvi put da Vašington sa Teheranom pregovara „u punom kapacitetu”.

Danas je napravljen, kako prenose ovdašnji mediji, još jedan proboj: Berns i Džalili su se, u pauzi posle prve od dve trosatne runde, sastali nasamo, u nastojanjima da približe pregovaračke pozicije, u momentu otpočinjanja skupa veoma udaljene: Iran smatra da treba generalno razgovarati o širokom spektru tema, od Avganistana do uloge UN u svetskim poslovima, dok Amerika želi da se posveti samo jednom – iranskom nuklearnom programu.

Ali i Amerikanci su, baš kao i Iranci, ovde stigli sa javno iznetim uverenjem da ne može sve da se rasplete samo za jedan dan (ovi pregovori se, bezuspešno, uostalom vode još od 2003), te da predstoji jedan „veoma težak proces”.

Pa ipak, današnji pregovori su otvoreni uz neke signale „otopljavanja za zamrzavanje”. Iranski predsednik je juče u Teheranu izneo da bi njegova zemlja „bila voljna” da obogaćeni uranijum kupuje od drugih zemalja, što je odgovor na stari zapadni stav po kome Iran može da nastavi svoj civilni nuklearni program, pod uslovom da atomsko gorivo, koje ima dvojnu primenu, ne proizvodi kod kuće.

Ahmadinežad je, uz to, izneo i želju da se direktno sastane sa Barakom Obamom (i drugim svetskim liderima) i razgovara o bezbednosnim i ekonomskim pitanjima, uključujući i nuklearna. To je bilo prvo obraćanje takve vrste jednom američkom predsedniku od iranske Islamske revolucije 1979.

Pomenuo je i Ženevu, poručivši da će tamo njihovi pregovarači prihvatiti „sve pozitivne predloge”, kako bi održali dobre odnose sa drugim zemljama.

Sa svoje strane, Amerika je uzvratila time što je ekspresno dala vize šefu iranske diplomatije Manuheru Motakiju i njegovoj supruzi, da iz Njujorka, sa zasedanja Generalne skupštine, doputuju u Vašington, formalno da posete iransku „interesnu sekciju” pri ambasadi Pakistana, pošto dve zemlje nemaju formalne diplomatske odnose. U Stejt departmentu ovo je objašnjeno kao „slučajna podudarnost u korisnom smeru”. Motaki je tako postao prvi visoki funkcioner iz Teherana u poseti Vašingtonu (gde je ipak razgovarao sa neimenovanim američkim funkcionerima) u poslednjih 30 godina.

Prva runda današnjih pregovora u Švajcarskoj bila je inače posvećena potvrđivanju početnih pozicija učesnika, pri čemu su predstavnici šest sila nagovestili da Iran čekaju „darežljivi stimulansi” ako otvori svoja nuklearna postrojenja za inspektora Međunarodne atomske agencije (IAEA), što je jedan od neposrednih američkih ciljeva.

Ovdašnje analize pregovaračkih pozicija su ukazivale da je iranska donekle oslabljena posle otkrića tajnog podzemnog kompleksa u blizini svetog grada Koma, koji su pokušali da „legalizuju” kad su saznali da Zapad zna njega, ali je IAEA u sredu ocenila da je Teheran prekršio pravila blagovremenog prijavljivanja novih postrojenja. Procenjuje se takođe da je narušen i unutrašnji i spoljni autoritet samog Ahmadinežada, posle haotičnih izbora u kojima je proglašen pobednikom.

Maksimum, koji je inače ovde očekivan od današnjih pregovora, jeste da Iran „pokaže spremnost za ozbiljne pregovore u roku koji se meri nedeljama”.

Milan Mišić