Opasnost od policijske samovolje

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 10. januara – Slovenija je septembra 2006. usvojila izmene i dopune zakona o strancima, što u praksi znači da je poništila priličan broj članova prethodnog zakonika i unela odredbe koje važe u EU, u cilju preuzimanja pooštrenog nadzora na "južnoj" granici. U zakonu su, između ostalog, nabrojani razlozi zbog kojih strancu može biti odbijen ulazak u Sloveniju, u skladu sa Zakonikom o šengenskim granicama. Dužnost ministra policije je da sroči detaljan propis na osnovu koga nadležni organ na granici može da spreči stranca da uđe u Sloveniju, ali i u EU uopšte; taj propis posredno aminuje policijsku samovolju, jer su "organi" slobodni da vrate s granice i ponište vizu strancima za koje ocene da predstavljaju "opasnost po javni red, bezbednost Slovenije ili javno zdravlje".

Stranac kome je zabranjeno da produži put može da se žali na odluku pogranične kontrole u roku od osam dana, ali to ne sprečava izvršenje – njegovo udaljenje s granice Slovenije, odnosno EU, uz odgovarajući pečat u pasošu koji upozorava sve druge pogranične organe EU. O žalbi odlučuje slovenačko Ministarstvo unutrašnjih poslova, po principu – kadija tuži, kadija sudi.

Ako se zna da je slovenačka policija, naročito u periodu 1992–2000, rado "trenirala strogoću" na putnicima iz Srbije, vraćajući ljude uprkos važećoj vizi, pod raznoraznim razlozima, kao i da Savet Evrope stalno upozorava vladu u Ljubljani zbog žalbi građana da policija prekoračuje ovlašćenja ili upotrebljava preteranu silu, onda davanje tako širokih ovlašćenja slovenačkim pograničnim organima predstavlja potencijalnu opasnost za putnike iz država van EU. Da su policajcima na granici potpuno odrešene ruke otkriva odredba prema kojoj čak i strancima koji imaju važeću dozvolu boravka u Sloveniji može biti uskraćen ulazak u državu ukoliko administracija odluči da poništi dozvolu, a sve to uredno se upisuje u "strančev pasoš" i evidenciju odbijenih osoba.

Što se tiče vremena koje stranac sme da provede u Sloveniji, oni kojima nije potrebna viza mogu boraviti od 90 dana do šest meseci, dok je novi srpski zakon gotovo identičan slovenačkom viznom režimu, što potvrđuje da su tvorci zakona u Beogradu prepisali evropske direktive, isto kao kolege u Ljubljani.

Vize su, kao i u Srbiji, sortirane u četiri grupe i samo je izdavanje vize Be za nijansu drugačije – određeno je da "tranzitna viza može biti izdata samo ako stranac dokaže da ima obezbeđen ulaz u državu u koju želi da uđe iz Slovenije". Vize A, Ce i De su identične kao u srpskom predlogu, sa izuzetkom da "namena izdavanja vize mora biti jasno upisana u pasoš".

Boravak stranca u državi je precizno opisan, počevši od dileme da li lice odstupa od propisa za izdavanje vize, do obaveze posedovanja "odgovarajućeg zdravstvenog osiguranja i dovoljno novca za egzistenciju i to najmanje u visini osnovne sume minimalnog dohotka u Sloveniji". Slovenija je blaža prema svojoj emigraciji: o njoj vodi brigu posebnom odredbom kojom dozvolu za privremeni boravak glatko daje potomcima Slovenaca iz dijaspore "do trećeg kolena u pravoj liniji" (kao i deci stranaca, rođenoj u Sloveniji, te žrtvama trafikinga). Nema, međutim, olakšica za dobijanje viza za rodbinu slovenačkih nepriznatih manjina (među kojima je najbrojnija srpska), a koja živi u državama nastalim na prostoru bivše SFRJ.