Besparica okamenila skele

Subotica – Čitava Subotica je jedno veliko gradilište, rado su ponavljali ovdašnji političari poslednjih nekoliko godina, a isti opis, nažalost, važi i danas, iako su rokovi za završetak radova uglavnom odavno prošli. Ukupno 11 kapitalnih investicija još uvek su samo gradilišta sa manje-više neizvesnom sudbinom.

Apsolutni rekorder u dužini gradnje je „Ipsilon krak“, saobraćajnica koja povezuje granični prelaz Kelebija sa međunarodnim putem. Ova zaobilaznica oko Subotice gradi se još od 1990. i od ukupno 23 kilometra urađeno je tek nešto manje od desetak, a kako nijedna politička garnitura nije odolela ovom za Suboticu izuzetno važnom gradilištu, radovi su svečano otvarani čak četiri puta. Ipak, i dalje se ne zna ko će i kada da obezbedi nedostajućih 20 miliona evra.

Po visini investicije prednjači Narodno pozorište, za čiju adaptaciju i izgradnju treba da bude utrošeno oko 30 miliona evra. Gradilište je otvoreno pre dve godine, najavljeno je da će radovi biti okončani do 2011, ali je u ovom trenutku mnogo verovatnije da će rokovi biti probijeni. Kako je nedavno upozorio i Jožef Kasa, umesto predviđene 1,2 milijarde dinara, do sada je uplaćeno manje od trećine.

U objekte, čija finansijska veličina se meri desetinama miliona evra, spada i kompleks zatvorenih bazena koji se gradi još od 1997, a da još nije ni stavljen pod krov. Duško Guslov, pomoćnik gradonačelnika za investicije, za „Politiku“ kaže da je u poslednjih deceniju i po za ovo zdanje potrošeno 1,5 miliona evra, a potrebno je još najmanje devet miliona evra.

Subotica „nema sreće“ ni sa objektima čija je gradnja ili rekonstrukcija trebalo da bude rutinski poduhvat. Tako se već dve godine adaptira Dečje pozorište, uloženo je oko 45 miliona dinara, a potrebno je još toliko. Ni Plato Zorana Đinđića nije bolje sudbine: trg od jedva nekoliko kvadratnih metara uređuje se već drugu godinu, ali iza betonskog nasipa, koji sada jedino služi kao poligon za ispisivanje grafita, još nije vidljivo kako treba da izgleda ta, prema najavama, „složena interaktivna celina“. Uzgred, probijen je i predviđeni budžet od 38 miliona dinara.

Kako će izgledati, kada će biti gotovo, i koliko će koštati Pozorište „Dežo Kostolanji“ sa dve sale, takođe je nepoznanica. I pored nekoliko pokušaja, u Direkciji nije bilo moguće dobiti odgovor na ovo pitanje.

Takođe je neizvesna sudbina i nadogradnje Hale sportova, kako bi se dobio prostor za stonotenisere. Od ambiciozno započete sale postoje samo četiri betonska stuba. Ovaj neveseli spisak u rokovima i finansijskim konstrukcijama zagubljenih investicija dopunjuju Velika terasa na Paliću i fasada srpske pravoslavne crkve.

U ovde odomaćeno probijanje građevinskih rokova uklopili su se i strani investitori. Prečistač otpadnih voda, koji se većinom gradi iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, trebalo je da bude gotov pre više od godinu dana, s tom razlikom da je u ovom slučaju barem obezbeđen izvor finansiranja –  ugovorom je predviđeno da kredit za prečistač otplaćuju građani, kroz stalno povećanje cene vode.