Беспарица окаменила скеле

Суботица – Читава Суботица је једно велико градилиште, радо су понављали овдашњи политичари последњих неколико година, а исти опис, нажалост, важи и данас, иако су рокови за завршетак радова углавном одавно прошли. Укупно 11 капиталних инвестиција још увек су само градилишта са мање-више неизвесном судбином.

Апсолутни рекордер у дужини градње је „Ипсилон крак“, саобраћајница која повезује гранични прелаз Келебија са међународним путем. Ова заобилазница око Суботице гради се још од 1990. и од укупно 23 километра урађено је тек нешто мање од десетак, а како ниједна политичка гарнитура није одолела овом за Суботицу изузетно важном градилишту, радови су свечано отварани чак четири пута. Ипак, и даље се не зна ко ће и када да обезбеди недостајућих 20 милиона евра.

По висини инвестиције предњачи Народно позориште, за чију адаптацију и изградњу треба да буде утрошено око 30 милиона евра. Градилиште је отворено пре две године, најављено је да ће радови бити окончани до 2011, али је у овом тренутку много вероватније да ће рокови бити пробијени. Како је недавно упозорио и Јожеф Каса, уместо предвиђене 1,2 милијарде динара, до сада је уплаћено мање од трећине.

У објекте, чија финансијска величина се мери десетинама милиона евра, спада и комплекс затворених базена који се гради још од 1997, а да још није ни стављен под кров. Душко Гуслов, помоћник градоначелника за инвестиције, за „Политику“ каже да је у последњих деценију и по за ово здање потрошено 1,5 милиона евра, а потребно је још најмање девет милиона евра.

Суботица „нема среће“ ни са објектима чија је градња или реконструкција требало да буде рутински подухват. Тако се већ две године адаптира Дечје позориште, уложено је око 45 милиона динара, а потребно је још толико. Ни Плато Зорана Ђинђића није боље судбине: трг од једва неколико квадратних метара уређује се већ другу годину, али иза бетонског насипа, који сада једино служи као полигон за исписивање графита, још није видљиво како треба да изгледа та, према најавама, „сложена интерактивна целина“. Узгред, пробијен је и предвиђени буџет од 38 милиона динара.

Како ће изгледати, када ће бити готово, и колико ће коштати Позориште „Дежо Костолањи“ са две сале, такође је непознаница. И поред неколико покушаја, у Дирекцији није било могуће добити одговор на ово питање.

Такође је неизвесна судбина и надоградње Хале спортова, како би се добио простор за стонотенисере. Од амбициозно започете сале постоје само четири бетонска стуба. Овај невесели списак у роковима и финансијским конструкцијама загубљених инвестиција допуњују Велика тераса на Палићу и фасада српске православне цркве.

У овде одомаћено пробијање грађевинских рокова уклопили су се и страни инвеститори. Пречистач отпадних вода, који се већином гради из кредита Европске банке за обнову и развој, требало је да буде готов пре више од годину дана, с том разликом да је у овом случају барем обезбеђен извор финансирања –  уговором је предвиђено да кредит за пречистач отплаћују грађани, кроз стално повећање цене воде.