Lukašenko protiv Putina

Kad je u ponedeljak najavio da će Rusija verovatno odobriti kredite Srbiji i Bugarskoj, ruski ministar finansija Aleksej Kudrin objasnio je da Belorusija neće dobiti poslednju tranšu pozajmice od dve milijarde dolara (do sada je već isplaćeno milijardu i po). „Pre nego što to uradimo, moramo da vidimo da li će Minsk biti u stanju da vrati dug”, rekao je Kudrin u Istanbulu, gde prisustvuje zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Ova pomalo neočekivana izjava došla je nekoliko dana pošto je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko oštro kritikovao ruskog premijera Vladimira Putina, koga je optužio da sprečava vojnu saradnju Rusije i Belorusije, da vrši politički pritisak na Minsk i da uništava integraciju dve države – odavno planiranu a do danas neostvarenu saveznu državu. „Ne sviđa im se da kroz Belorusiju idu nafta i gas, i sad prave ’Severni tok’... Zašto ulaze u Pribaltik? Kažu, hoćemo da budemo nezavisni. Od koga? Od svojih ljudi, od svoje zemlje, valjda. I kakva je to onda savezna država i je li Lukašenko kriv ako rasturaju savez, ako ruše ekonomske osnove našeg jedinstva”, ljutito je prošlog petka izjavio beloruski predsednik u razgovoru s grupom ruskih novinara.

Ova emotivna reakcija neke je analitičare navela na pomisao da beloruski lider želi da propadnu pregovori s Moskvom, gde je juče stigao premijer Sergej Sidorski. Kao i u odnosima Rusije s Ukrajinom, i ovde su u prvom planu nafta i gas, odnosno pokušaj Belorusije da obezbedi naftu iz drugog izvora (Venecuele) i njeno otvaranje prema Zapadu, tačnije Evropskoj uniji (u aprilu je Brisel ukinuo zabranu putovanja, pa je „poslednji evropski diktator” tog meseca bio u Vatikanu, a u septembru u Litvaniji). S druge strane, Rusija traži povećanje cene gasa od 50 odsto i usput traži od Minska da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, otcepljenih gruzijskih oblasti.

„Iako imamo dobre odnose s Abhazijom, nikakve odluke o tome nećemo donositi dok Rusija i Putin lično ne prestanu da nas pritiskaju”, bio je oštar Lukašenko.

„Njemu se izgleda čini da između Putina i Medvedeva postoji nekakav sukob i pokušava da to iskoristi. Ne radi to samo javno, već i u bilateralnim razgovorima. Pred Medvedevom se žali na Putina”, tvrdi jedan učesnik belorusko-ruskih razgovora, a prenosi opozicioni beloruski pokret „Povelja 97”.

(/slika2)Svetlana Kaljinkina, urednica novina „Narodna volja” iz Minska kaže da Aleksandar Lukašenko od prvih koraka ka vlasti ima potrebu da izmišlja neprijatelje. „U početku je to bila stara partijska nomenklatura, a kad je postao predsednik za sve je krivio ’potomke policajaca’ koji kuju zavere protiv njega i ne daju mu da narod povede u svetlu budućnost. Kad se ta populistička obećanja nisu ispunila, izmišljen je novi neprijatelj – Zapad”, objašnjava ona u komentaru za moskovski „Komersant” i dodaje da su postepeno u Minsku došli do shvatanja da će Rusija doveka plaćati njihove račune.

„Sad su u Moskvi shvatili da kod nas u Belorusiji ne samo da su povećali penzije i plate budžetskih korisnika, nego su u svakom gradu uspeli da naprave ledene dvorane”, piše Kaljinkina, podsećajući da je Lukašenkov hobi hokej. „Vladimir Putin je šest godina čekao da Belorusija ispuni svoje obećanje da će sa ’Gaspromom’ napraviti zajedničko preduzeće za transport gasa i za to vreme pristajao da cena gasa za belorusko tržište bude znatno niža nego svetska... Reći beloruskom narodu da je Rusija neprijatelj nije moguće, jer bi to za svakog političara, uključujući i Lukašenka, značilo političku smrt... Zato on kaže da su neprijatelji pojedinci – Miler iz ’Gasproma’ ili Kudrin. A sada kreće u novu predsedničku kampanju, pa zbog toga i lični neprijatelj mora da bude odgovarajućeg kalibra”, opisuje beloruska novinarka zategnute odnose Lukašenka i Putina.