Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лукашенко против Путина

Лукашенко против Путина
Путин и Лукашенко на прошлонедељним белоруско-руским маневрима (Фото АФП)

Кад је у понедељак најавио да ће Русија вероватно одобрити кредите Србији и Бугарској, руски министар финансија Алексеј Кудрин објаснио је да Белорусија неће добити последњу траншу позајмице од две милијарде долара (до сада је већ исплаћено милијарду и по). „Пре него што то урадимо, морамо да видимо да ли ће Минск бити у стању да врати дуг”, рекао је Кудрин у Истанбулу, где присуствује заседању Међународног монетарног фонда и Светске банке.

Ова помало неочекивана изјава дошла је неколико дана пошто је белоруски председник Александар Лукашенко оштро критиковао руског премијера Владимира Путина, кога је оптужио да спречава војну сарадњу Русије и Белорусије, да врши политички притисак на Минск и да уништава интеграцију две државе – одавнo планирану а до данас неостварену савезну државу. „Не свиђа им се да кроз Белорусију иду нафта и гас, и сад праве ’Северни ток’... Зашто улазе у Прибалтик? Кажу, хоћемо да будемо независни. Од кога? Од својих људи, од своје земље, ваљда. И каква је то онда савезна држава и је ли Лукашенко крив ако растурају савез, ако руше економске основе нашег јединства”, љутито је прошлог петка изјавио белоруски председник у разговору с групом руских новинара.

Ова емотивна реакција неке је аналитичаре навела на помисао да белоруски лидер жели да пропадну преговори с Москвом, где је јуче стигао премијер Сергеј Сидорски. Као и у односима Русије с Украјином, и овде су у првом плану нафта и гас, односно покушај Белорусије да обезбеди нафту из другог извора (Венецуеле) и њено отварање према Западу, тачније Европској унији (у априлу је Брисел укинуо забрану путовања, па је „последњи европски диктатор” тог месеца био у Ватикану, а у септембру у Литванији). С друге стране, Русија тражи повећање цене гаса од 50 одсто и успут тражи од Минска да призна независност Абхазије и Јужне Осетије, отцепљених грузијских области.

„Иако имамо добре односе с Абхазијом, никакве одлуке о томе нећемо доносити док Русија и Путин лично не престану да нас притискају”, био је оштар Лукашенко.

„Њему се изгледа чини да између Путина и Медведева постоји некакав сукоб и покушава да то искористи. Не ради то само јавно, већ и у билатералним разговорима. Пред Медведевом се жали на Путина”, тврди један учесник белоруско-руских разговора, а преноси опозициони белоруски покрет „Повеља 97”.

(/slika2)Светлана Каљинкина, уредница новина „Народна воља” из Минска каже да Александар Лукашенко од првих корака ка власти има потребу да измишља непријатеље. „У почетку је то била стара партијска номенклатура, а кад је постао председник за све је кривио ’потомке полицајаца’ који кују завере против њега и не дају му да народ поведе у светлу будућност. Кад се та популистичка обећања нису испунила, измишљен је нови непријатељ – Запад”, објашњава она у коментару за московски „Комерсант” и додаје да су постепено у Минску дошли до схватања да ће Русија довека плаћати њихове рачуне.

„Сад су у Москви схватили да код нас у Белорусији не само да су повећали пензије и плате буџетских корисника, него су у сваком граду успели да направе ледене дворане”, пише Каљинкина, подсећајући да је Лукашенков хоби хокеј. „Владимир Путин је шест година чекао да Белорусија испуни своје обећање да ће са ’Гаспромом’ направити заједничко предузеће за транспорт гаса и за то време пристајао да цена гаса за белоруско тржиште буде знатно нижа него светска... Рећи белоруском народу да је Русија непријатељ није могуће, јер би то за сваког политичара, укључујући и Лукашенка, значило политичку смрт... Зато он каже да су непријатељи појединци – Милер из ’Гаспрома’ или Кудрин. А сада креће у нову председничку кампању, па због тога и лични непријатељ мора да буде одговарајућег калибра”, описује белоруска новинарка затегнуте односе Лукашенка и Путина.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.