Vojne tajne službe kontrolisaće – kolega

Generalni inspektor vojnih tajnih službi, koji će imati uvid u rad Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije i samim tim biti jedan od najbolje obaveštenih ljudi u Srbiji, biće neko ko ima „najmanje devet godina rada u struci”. Takvo rešenje predviđa Predlog zakona o VBA i VOA koji je usvojila vlada, a koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. Njega će postavljati vlada na period od pet godina i to na predlog ministra odbrane, a uz pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost.  

– Šta znači opšta odrednica „u struci”? Ako je generalni inspektor lice koje je najmanje devet godina radilo u vojnim bezbednosno-obaveštajnim službama, on će imati veliko znanje i iskustvo o funkcionisanju vojnih agencija, ali se postavlja pitanje da li će imati volje da kontroliše svoje bivše kolege – smatra Predrag Petrović, istraživač nevladine organizacije Centar za civilno-vojne odnose.

On smatra da bi u zakon trebalo uvesti odredbu koja bi omogućila generalnom inspektoru pravo potpunog uvida u izveštaje i dokumenta agencija, te mu daje pravo da obavlja razgovore sa čelnicima i službenim osobama bezbednosno-obaveštajnih službi, kako bi on mogao efektivno da obavlja svoj posao.

„Takođe, treba obavezati agencije da omoguće sve postupke i radnje kontrole koje obavlja generalni inspektor”, navodi Petrović u pisanoj analizi pomenutog predloga zakona.

Što se tiče direktora VBA i VOA i njihovih zamenika, propisano je da na ova mesta može biti postavljeno lice koje je „završilo generalštabno usavršavanje i koje ima najmanje devet godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemu odbrane”.

– Nama nije poznato da je neko civilno lice do sada završilo to usavršavanje, te samim tim civilno lice za sada ne može biti direktor VBA ili VOA. A uporedna iskustva ukazuju da na poziciji direktora bezbednosno obaveštajnih agencija ne mora da se nalazi lice koje ima veliko iskustvo u toj oblasti, jer je glavni zadatak direktora agencije da sprovodi i nadzire sprovođenje bezbednosno-obaveštajne politike vlade – navodi se u analizi CCVO.

Jedna od važnih faza u obaveštajnom ciklusu je i širenje informacija do kojih

bezbednosno-obaveštajne službe dođu. Prema Predlogu zakona „VBA i VOA redovno, po potrebi i na zahtev dostavljaju iz svoje nadležnosti izveštaje, informacije i procene od značaja za odbranu predsedniku Republike, ministru odbrane i načelniku Generalštaba Vojske Srbije”.

– Nije najjasnije zbog čega su pisci Predloga iz liste korisnika informacija vojnih agencija izostavili predsednika vlade i predsednika parlamenta – smatra Petrović i dodaje da oni moraju da dobijaju te podatke.

Jedan od problema je i to što je odbor Narodne skupštine nadležan za oblast bezbednosti isključen iz procedure postavljenja direktora agencija i Generalnog inspektora.

– Imajući u vidu da je parlament najvažniji akter i instrument demokratske kontrole sektora bezbednosti, te da se radi o veoma važnim pozicijama (rukovodećim i kontrolnim) u sektoru bezbednosti, trebalo bi uvesti uredbu koja bi propisala da se predlozi kandidata za mesto direktora vojnih agencija kao i generalnog inspektora obavezno dostavljaju skupštinskom odboru nadležnom za bezbednost na razmatranje i omogućiti mu da obavi razgovore sa kandidatima za mesto direktora vojnih agencija – navodi Petrović.