Војне тајне службе контролисаће – колега

Генерални инспектор војних тајних служби, који ће имати увид у рад Војнобезбедносне агенције и Војнообавештајне агенције и самим тим бити један од најбоље обавештених људи у Србији, биће неко ко има „најмање девет година рада у струци”. Такво решење предвиђа Предлог закона о ВБА и ВОА који је усвојила влада, а који се налази у скупштинској процедури. Њега ће постављати влада на период од пет година и то на предлог министра одбране, а уз прибављено мишљење Савета за националну безбедност.  

– Шта значи општа одредница „у струци”? Ако је генерални инспектор лице које је најмање девет година радило у војним безбедносно-обавештајним службама, он ће имати велико знање и искуство о функционисању војних агенција, али се поставља питање да ли ће имати воље да контролише своје бивше колеге – сматра Предраг Петровић, истраживач невладине организације Центар за цивилно-војне односе.

Он сматра да би у закон требало увести одредбу која би омогућила генералном инспектору право потпуног увида у извештаје и документа агенција, те му даје право да обавља разговоре са челницима и службеним особама безбедносно-обавештајних служби, како би он могао ефективно да обавља свој посао.

„Такође, треба обавезати агенције да омогуће све поступке и радње контроле које обавља генерални инспектор”, наводи Петровић у писаној анализи поменутог предлога закона.

Што се тиче директора ВБА и ВОА и њихових заменика, прописано је да на ова места може бити постављено лице које је „завршило генералштабно усавршавање и које има најмање девет година радног искуства на обавештајно-безбедносним пословима у систему одбране”.

– Нама није познато да је неко цивилно лице до сада завршило то усавршавање, те самим тим цивилно лице за сада не може бити директор ВБА или ВОА. А упоредна искуства указују да на позицији директора безбедносно обавештајних агенција не мора да се налази лице које има велико искуство у тој области, јер је главни задатак директора агенције да спроводи и надзире спровођење безбедносно-обавештајне политике владе – наводи се у анализи ЦЦВО.

Једна од важних фаза у обавештајном циклусу је и ширење информација до којих

безбедносно-обавештајне службе дођу. Према Предлогу закона „ВБА и ВОА редовно, по потреби и на захтев достављају из своје надлежности извештаје, информације и процене од значаја за одбрану председнику Републике, министру одбране и начелнику Генералштаба Војске Србије”.

– Није најјасније због чега су писци Предлога из листе корисника информација војних агенција изоставили председника владе и председника парламента – сматра Петровић и додаје да они морају да добијају те податке.

Један од проблема је и то што је одбор Народне скупштине надлежан за област безбедности искључен из процедуре постављења директора агенција и Генералног инспектора.

– Имајући у виду да је парламент најважнији актер и инструмент демократске контроле сектора безбедности, те да се ради о веома важним позицијама (руководећим и контролним) у сектору безбедности, требало би увести уредбу која би прописала да се предлози кандидата за место директора војних агенција као и генералног инспектора обавезно достављају скупштинском одбору надлежном за безбедност на разматрање и омогућити му да обави разговоре са кандидатима за место директора војних агенција – наводи Петровић.