Povratak Amerike u Bosnu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. oktobra – SAD se ponovo angažuju u Bosni i dokaz za to je, između ostalog, i činjenica da će današnjem sastanku političkih lidera njene tri nacionalne zajednice u Butmiru, pored šefa švedske diplomatije, predsedavati i jedan visoki američki funkcioner, zamenik državnog sekretara Džejms Stajnberg.

Zbivanja u „dejtonskoj tvorevini” čijem je stvaranju presudno doprinela baš Amerika ponovo su dospela u fokus ovdašnje spoljne politike od prošlog maja, posle posete potpredsednika Džoa Bajdena regionu i njegovog upozorenja upućenog svim političarima BiH da se „ne vraćaju starim navikama i animozitetima”. Od tada, ovdašnji mediji su u nekoliko navrata skretali pažnju na poražavajući učinak međunarodnog angažmana posle sporazuma postignutog u američkoj vojnoj bazi u Dejtonu, kojim je okončan rat, ali izgleda nisu postavljeni dovoljno solidni temelji za jednu stabilnu i funkcionalnu državu.

Neposredan povod za sazivanje sastanka lidera muslimanske, hrvatske i srpske zajednice, opet u jednoj vojnoj bazi, ali ovoga puta međunarodnih snaga i u samoj Bosni, jeste procena da njihove nesuglasice prelaze u krizu i da je krajnje vreme da se zaustavi njena eskalacija, pre svega zbog lekcije istorije „da ono što se događa u Bosni ne ostaje samo u Bosni”.

Formalno, u Butmiru, opet uz međunarodno posredovanje, treba da se postigne saglasnost oko toga šta je problem i da, kroz politički dijalog, počne njegovo rešavanje. Kako je nedavno najavio američki ambasador u Sarajevu Čarls Ingliš, liderima će biti predočeni i „konkretni međunarodni predlozi”. Među njima će, kako se pominje, biti i lista uslova koji moraju da se ispune kako bi se ukinula institucija visokog predstavnika međunarodne zajednice, koji je krajnji arbitar u svim političkim sporovima i čija je reč poslednja. Njegova „bonska ovlašćenja”, kojima se obesnažuju zakoni ili sa političke scene eliminišu političari koji „blokiraju Dejtonski sporazum”, dosad su inače upotrebljena više od 800 puta.

Na ukidanju ovog položaja, koji je najupečatljiviji dokaz statusa BiH kao međunarodnog protektorata, naročito insistira premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Kako se nagoveštava, među tim uslovima će biti i neke ustavne reforme, uz diskretne poruke da će „svako morati da proguta ponešto što mu se ne sviđa”.

Ovde nije bilo političkih izjava uoči sutrašnjeg sastanka, ali iz novinskih tekstova u vodećim listovima, akademskih analiza u uticajnim časopisima i tribina u ovdašnjim institutima, dijagnoza stanja u Bosni, 14 godina posle Dejtona, nije nimalo ohrabrujuća.

Ukazuje se pre svega da su u porastu nacionalističke tenzije, da je BiH „nefunkcionalna država” kojoj međunarodna zajednica „daje mnogo para, a postiže malo rezultata”, da dva entiteta, Federacija i Republika Srpska, „nemaju interesa za kompromis” i da je zbog svega toga zemlja „na ivici kolapsa”.

Značajan publicitet je ovde dobila analiza dvoje univerzitetskih profesora, Patrise Mekmohan i Jana Vesterna, u najnovijem broju magazina „Forin afers”, gde konstatuju da BiH preti raspad, uprkos džinovskim međunarodnim naporima i finansijskoj pomoći prema kojoj posleratne obnove Nemačke i Japana „izgledaju skromno”.

Bosna je od Dejtona primila više od 14 milijardi dolara međunarodnih donacija, što je oko 300 dolara po glavi stanovnika. Veliki deo te pomoći je međutim „ispario”, a ekonomija nije značajnije napredovala. U Bosni je dosad bilo angažovano 17 stranih vlada, 18 agencija UN, 27 međuvladinih i oko 200 nevladinih organizacija (samo EU ima četiri zasebne misije u četiri odvojena sedišta). Zemlja je i dalje podeljena na dva polunezavisna entiteta, sa velikom birokratijom i čak 160 ministara!

Sličnim bojama Bosnu je naslikao i izveštač „Vašington posta” nedavno iz Sarajeva, koji predočava da su njene glavne bolesti „korupcija, političko nadvlačenje i administrativna nefunkcionalnost”. Etničke podele, umesto da se smanje, zaoštrene su, a „đaci Bošnjaci, Hrvati i Srbi uče različite istorije, geografije i jezike”, konstatuje ovaj reporter.

Bosna je, kako se moglo čuti na čak četiri foruma koja su joj posvećena u ovdašnjem Institutu za mir, zbog ovakvih prilika ostavljena po strani od aktuelnog plana EU da se posetiocima sa Balkana omogući bezvizni pristup, dok je članstvo u EU u ovom momentu „više san nego realnost”.

Milan Mišić