Isteraj predsednika pa unajmi lobi

Prvo gruni naoružan u predsednikovu spavaću sobu, stavi mu lisice na ruke, ubaci ga u pidžami u avion, izmesti ga iz zemlje… Onda unajmi i plati dobar lobi u Vašingtonu.

Upravo po tom scenariju postupili su pučisti u Hondurasu, banuvši pre tri meseca u rezidenciju Manuela Zelaje u cik zore da bi ga brže bolje otpremili u Kostariku, zauzeli stolice izvršne i zakonodavne vlasti, proglasili vanredno stanje i ostatak posla prepustili lobistima u američkoj prestonici.

To sve nije ni tako skupo: do sada je, prema podacima iz lobističkih registara Di-Sija, de fakto režim u Tegusigalpi isplatio 400.000 dolara vašingtonskim kancelarijama u kojima rade ličnosti veoma bliske šefici diplomatije Hilari Klinton i senatoru Džonu Mekejnu, vodećem republikanskom autoritetu za pitanje spoljne politike. Otkako je novac stigao u Vašington, mediji i pojedini senatori počeli su da „tumače” kako se ono što se desilo u Hondurasu nikako ne može nazvati „pučem”. Jer… „u toj zemlji nema drugog načina da se opozove predsednik koji krši ustav” (Si-En-En).

Čaves, sveamerička babaroga

Na glavnu scenu su stupili visoki zvaničnici iz osamdesetih i devedesetih pod čijom je dirigentskom palicom prethodnih decenija region prolazio kroz nepregledni niz vojnih pučeva i diktatura.

Oto Rajh, nekadašnji ambasador u Venecueli, i zvaničnik u administracijama Regana, i oba Buša, kao sposobni lobista zablistao je, pred Kongresom: pučisti su, kako to potpomognut dolarima iz siromašnog Hondurasa vidi ovaj nekadašnji zvaničnik, u stvari „spasli čitav region od navalentnog Čavesa i najezde levičarskog autoritarizma koji guši demokratske slobode”. Dokaz: Zelaja je poslednjih meseci počeo da sklapa poslove sa predsednikom naftonosne Venecuele i da gradi puteve, škole i ambulante za sirotinju.

Čaves je u Americi svemoćna babaroga, pa je javnost počela da podržava pučiste, mada je ispočetka dobila saopštenje iz Obamine Bele kuće da Vašington „ne odobrava nasilne smene vlasti”. Termini kao što su puč, državni ili vojni udar, vešto su zaobiđeni.

Uz podršku veterana hladnoratovske politike, de fakto vlada u Hondurasu dobila je pobornike i među republikanskim zakonodavcima, predvođenim Džimom de Mintom iz Južne Karoline. Oni traže da se Hondurasu hitno ukinu sankcije jer je sadašnja vlast „naš najbolji prijatelj u hemisferi, a mi ovu proameričku vladu pokušavamo da ugušimo” (Foks).

Ima tu još sijaset uticajnih imena koja su se zakačila za pučistički lobi iz Tegusigalpe, spremnih da vatreno brane Honduras od Čavesovog „crvenog otrova”. Kako je Obamina administracija pooštravala sankcije, lobi je sve glasniji i rečitiji.

Peglam imidž svakom režimu

„Treba svi da se radujemo što je jedan od saveznika Uga Čavesa, koji hoće da odvede svet u socijalizam 21. veka, svrgnut na legalan način od strane svojih sugrađana, napisao je jedan od lobista Kongresu.

Svakom možemo da ispeglamo imidž, u pitanju je samo cena, poručuje se i odranije se iz grada lobista. 

Svojevremeno je poznati novinar časopisa „Harpers” Ken Silverstajn, prerušen u poslovnog čoveka, krenuo po najpoznatijim lobističkim firmama u gradu, tražeći od njih da za gotov novac „ispeglaju imidž Turkmenije” čiji se režim u američkoj prestonici tada ocenjivao kao „neostaljinistički”. Niko ga nije odbio. „Kesidi end asošijetes”, možda najznačajnija prodavnica novog imidža u SAD, primila je prerušenog novinara na najvišem nivou.

Tim iz „Kesidija” sa entuzijazmom je izložio svoju ponudu. Kao da je reč o jabukama i kruškama, govorili su kako su popravili imidž režimu u Ekvatorijalnoj Gvineji, pa će slični uspeh imati i sa Turkmenijom. Teško ćete naći bolju firmu od naše za ovaj posao, rekli su lobisti. Kada je Silverstajn celo iskustvo pretočio u novinarski tekst, napale su ga kolege preko prestoničkog lista „Vašington post”. Zašto je kompromitovao poziv novinara, predstavljajući se kao neko drugi. O moralu prodavnica imidža ni reči.

Što se Hondurasa tiče, ovako trenutno stoje stvari: svrgnuti predsednik Manuel Zelaja vratio se na jedvite jade u svoju zemlju zaštićen na teritoriji brazilske ambasade gde drži konferencije za štampu. Prevratnici i dalje drže vlast, „čuvaju demokratiju”, dok plaćaju lobiste u Vašingtonu i sipaju suzavac po gradu. Izbori za novog predsednika su u novembru. Zelaja na njima ne može da učestvuje, jer mu to sadašnji ustav ne dozvoljava. Ostaje mu da, do daljnjeg, uživa u gostoprimstvu brazilske ambasade. Ili – da nađe svoj lobi.