Pesme za odrasle u čitankama

Mada Branko Miljković nije dečji pesnik, njegova poezija se našla u čitankama za treći razred osnovne škole.

– Neko od onih koji su kreirali planove i programe nije shvatio da „Pesma o cvetu” nije dečja pesma. Na prvi pogled jeste pitka, ali to su stihovi puni simbolike i metafore sa ozbiljnom porukom koju i stariji teško razumeju – upozorava Slavica Marinković, jedan od autora pomenute čitanke u izdanju Kreativnog centra.

A trećaci kažu da više vole matematiku nego srpski. U razgovoru sa mališanima iz beogradske škole „Banović Strahinja” saznali smo da im je besmisleno mnogo toga što uče iz srpskog jezika i književnosti.

– Časovi iz srpskog su dosadni. Pojedine tekstove iz čitanke ne razumemo, neki zadaci iz srpskog su preteški. Volimo mi da čitamo, ali zabavnu literaturu, knjige viceva, enciklopedije za decu – vele Andreja K., Andrija S., Katarina G. i Nemanja R.

U trci sa knjigama kao što su „Tigrica Lili”, „Daću ti ja karate”, „Odmor pod vulkanom”, „Narandžasta vila” i tekstovima objavljenim u Politici za decu, stihovi Branka Miljkovića, narodne bajke i epske pesme gube bitku, jer, između ostalog, naglašavaju stručnjaci, ne odgovaraju ni senzibilitetu današnjih devetogodišnjaka.

Izdavači naglašavaju da su bili obavezni da u čitanke ubace sve tekstove iz plana i programa. U suprotnom njihove knjige ne bi dobile dozvolu prosvetnih vlasti da „uđu” u škole. Zato se i sporni odlomci i stihovi nalaze u svim čitankama, bez obzira na izdavača. U Ministarstvu prosvete saznajemo da su planovi i programi za osnovce trećeg razreda usvojeni pre pet godina. A Nacionalni prosvetni savet već najavljuju nove, pa će možda sledeće školske godine gradivo biti razumljivije i primerenije učenicima.

– Kada se pre desetak godina krenulo u reformu školstva, ideja je bila da nastavni planovi i programi upućuju na metode učenja i oblasti kako bi đaci u školi stekli funkcionalna znanja. Taj reformski proces je zaustavljen i vratili smo se na stare programe koji ne uvažavaju funkcionalna znanja. Otišlo se i korak nazad, jer pri ponovnom pakovanju gradiva nije se vodilo računa o tome da recimo sadržaji iz srpskog i prirode i društva budu u korelaciji, pa tako deca u trećem razredu u prirodi i društvu ne uče prošlost Srbije, ali u srpskom jeziku i književnosti se susreću sa narodnom epskom poezijom. Mališanima je nerazumljiva i ijekavica, a sa njom se recimo sreću u pripovetkama Branka Ćopića – ukazuje Ljiljana Novković, učiteljica u beogradskoj Osnovnoj školi „Drinka Pavlović”.

Prema rečima učiteljice Mirjane Ilić, iz Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveza učitelja Srbije, stručnjaci Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja poslednje dve godine rade na izradi standarda znanja za učenike mlađih razreda. I učitelji će „izaći” sa svojim standardima znanja iz matematike, srpskog jezika i književnosti, sveta oko nas, odnosno prirode i društva za učenike od prvog do četvrtog razreda. Potom će se, ističe Mirjana Ilić, do kraja ove školske godine ukrstiti ta dva istraživanja – zavodovo i Saveza učitelja. Tako će se doći do konačnog predloga standarda znanja koji će biti polazna osnova za nove nastavne planove i programe. Učitelji će tako znati šta učenik po završetku svakog razreda treba da zna, a sami će izabrati pisce i tekstove koje će sa decom obrađivati. Do tada će đaci morati da sa učiteljima i roditeljima ulože veliki napor da bi uspešno savladali tekstove iz čitanke.

– Mogli su kreatori planova i programa da pronađu tekstove koji su deci pristupačniji i zanimljiviji – smatra Daliborka Berber, učiteljica iz Osnovne škole „Banović Strahinja”.

– Odlomak iz romana „Doživljaji Mačka Toše” Branka Ćopića deci u trećem razredu nije u potpunosti shvatljiv zbog blage ironije i simbolike. I narodna bajka „Čardak ni na nebu ni na zemlji” trećacima je nedokučiva. Ne može im biti jasna ni lirski intonirana poruka u „Bajci o belom konju” Stevana Raičkovića – objašnjava profesor dr Stana Smiljković, dekan Učiteljskog fakulteta u Vranju, inače, stručnjak za književnost za decu i metodiku razvoja govora i nastave srpskog jezika i književnosti.

– Priču „Sebični džin” Oskara Vajlda u Sloveniji deca izučavaju u sedmom razredu, a kod nas u trećem. Razumevanje tog dela pretpostavlja religijsko predznanje, jer džin u ranama simboliše Hrista. Ni bajka Grozdane Olujić „Staklareva ljubav” nije za đake u mlađim razredima, jer se nesrećno završava, deluje preteće. A poezija Branka Miljkovića više je za gimnazijalce nego za osnovce – naglašava Simeon Marinković koji je u svojoj karijeri prešao put od učitelja do univerzitetskog profesora, a jedan je od autora sadašnje čitanke za trećake u izdanju Kreativnog centra.