Песме за одрасле у читанкама

Мада Бранко Миљковић није дечји песник, његова поезија се нашла у читанкама за трећи разред основне школе.

– Неко од оних који су креирали планове и програме није схватио да „Песма о цвету” није дечја песма. На први поглед јесте питка, али то су стихови пуни симболике и метафоре са озбиљном поруком коју и старији тешко разумеју – упозорава Славица Маринковић, један од аутора поменуте читанке у издању Креативног центра.

А трећаци кажу да више воле математику него српски. У разговору са малишанима из београдске школе „Бановић Страхиња” сазнали смо да им је бесмислено много тога што уче из српског језика и књижевности.

– Часови из српског су досадни. Поједине текстове из читанке не разумемо, неки задаци из српског су претешки. Волимо ми да читамо, али забавну литературу, књиге вицева, енциклопедије за децу – веле Андреја К., Андрија С., Катарина Г. и Немања Р.

У трци са књигама као што су „Тигрица Лили”, „Даћу ти ја карате”, „Одмор под вулканом”, „Наранџаста вила” и текстовима објављеним у Политици за децу, стихови Бранка Миљковића, народне бајке и епске песме губе битку, јер, између осталог, наглашавају стручњаци, не одговарају ни сензибилитету данашњих деветогодишњака.

Издавачи наглашавају да су били обавезни да у читанке убаце све текстове из плана и програма. У супротном њихове књиге не би добиле дозволу просветних власти да „уђу” у школе. Зато се и спорни одломци и стихови налазе у свим читанкама, без обзира на издавача. У Министарству просвете сазнајемо да су планови и програми за основце трећег разреда усвојени пре пет година. А Национални просветни савет већ најављују нове, па ће можда следеће школске године градиво бити разумљивије и примереније ученицима.

– Када се пре десетак година кренуло у реформу школства, идеја је била да наставни планови и програми упућују на методе учења и области како би ђаци у школи стекли функционална знања. Тај реформски процес је заустављен и вратили смо се на старе програме који не уважавају функционална знања. Отишло се и корак назад, јер при поновном паковању градива није се водило рачуна о томе да рецимо садржаји из српског и природе и друштва буду у корелацији, па тако деца у трећем разреду у природи и друштву не уче прошлост Србије, али у српском језику и књижевности се сусрећу са народном епском поезијом. Малишанима је неразумљива и ијекавица, а са њом се рецимо срећу у приповеткама Бранка Ћопића – указује Љиљана Новковић, учитељица у београдској Основној школи „Дринка Павловић”.

Према речима учитељице Мирјане Илић, из Националног просветног савета и Савеза учитеља Србије, стручњаци Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања последње две године раде на изради стандарда знања за ученике млађих разреда. И учитељи ће „изаћи” са својим стандардима знања из математике, српског језика и књижевности, света око нас, односно природе и друштва за ученике од првог до четвртог разреда. Потом ће се, истиче Мирјана Илић, до краја ове школске године укрстити та два истраживања – заводово и Савеза учитеља. Тако ће се доћи до коначног предлога стандарда знања који ће бити полазна основа за нове наставне планове и програме. Учитељи ће тако знати шта ученик по завршетку сваког разреда треба да зна, а сами ће изабрати писце и текстове које ће са децом обрађивати. До тада ће ђаци морати да са учитељима и родитељима уложе велики напор да би успешно савладали текстове из читанке.

– Могли су креатори планова и програма да пронађу текстове који су деци приступачнији и занимљивији – сматра Далиборка Бербер, учитељица из Основне школе „Бановић Страхиња”.

– Одломак из романа „Доживљаји Мачка Тоше” Бранка Ћопића деци у трећем разреду није у потпуности схватљив због благе ироније и симболике. И народна бајка „Чардак ни на небу ни на земљи” трећацима је недокучива. Не може им бити јасна ни лирски интонирана порука у „Бајци о белом коњу” Стевана Раичковића – објашњава професор др Стана Смиљковић, декан Учитељског факултета у Врању, иначе, стручњак за књижевност за децу и методику развоја говора и наставе српског језика и књижевности.

– Причу „Себични џин” Оскара Вајлда у Словенији деца изучавају у седмом разреду, а код нас у трећем. Разумевање тог дела претпоставља религијско предзнање, јер џин у ранама симболише Христа. Ни бајка Гроздане Олујић „Стакларева љубав” није за ђаке у млађим разредима, јер се несрећно завршава, делује претеће. А поезија Бранка Миљковића више је за гимназијалце него за основце – наглашава Симеон Маринковић који је у својој каријери прешао пут од учитеља до универзитетског професора, а један је од аутора садашње читанке за трећаке у издању Креативног центра.