„Princ od papira” pretplaćen na nagrade

Nagrada „Dositejevo pero”, koju dodeljuje dečji žiri beogradskih škola, uručena je nedavno spisateljici i scenaristkinji Vladislavi Vojnović za roman „Princ od papira”, koji je već ovenčan priznanjem „Rade Obrenović” Međunarodnog centra književnosti za decu.

Ovo delo u novembru biće objavljeno i na ruskom jeziku. Izdavačka kuća „Samokat” iz Moskve konkurisala je kod našeg ministarstva kulture u fondu za podršku prevođenju srpske literature na strane jezike, dobila je sredstva i sada se očekuje izlazak romana u Rusiji. A novo izdanje romana „Princ od papira” sa istoimenim filmom na di-vi-diju treba očekivati do kraja godine.

Prema romanu „Princ od papira” snimljen je i istoimeni film, u režiji Marka Kostića, koji je do sada učestvovao na 40 festivala na kojima je osvojio 11 nagrada. Najviše nagrada je osvojila Milica Spasojević (11), ćerka scenaristkinje Vladislave Vojnović i direktora fotografije Miloša Spasojevića.

– Moje autorske ideje povezane su sa čistim žanrovskim filmom, koji ima početak, sredinu i kraj, a nema umetničke zavrzlame koje su na nivou stila i poigravanja sa jezikom. Volim da ispričam priču po redu, koja može da nas nasmeje, rasplače i poduči nečemu. Deca bolje reaguju na žanrovsku matricu od odraslih – smatra Vladislava Vojnović, koja najavljuje i nastavak romana i filma „Princ od papira”.

U nastavku glavna junakinja je porasla i želi da glumi u filmu za koji plakat vidi u školi. U tom filmu junakinja treba da tumači lik Romkinje u modernoj verziji „Crvenkape”, u kojoj je vuk skinhed, otkriva za „Politiku” autorka i ne krije da joj je dok piše njena ćerka Milica najstroži kritičar.

– Milica mi stoji „za vratom”, naručuje stvari i ruga se svemu što joj se čini lažnim. Sada traži i nešto ljubavno, neku romansu – ističe Vladislava, uz koju je Milica i počela da glumi.

– Počela sam da glumim kao mala. Pred spavanje, mama i ja smo glumili nešto što mi se dogodilo tokom dana bez obzira na to da li je bilo tragično ili komično. Tako sam prevazilazila svoje strahove – otkriva za naš list Milica, inače učenica šestog razreda zemunske škole „Lazar Savatić”, a njena mama Vladislava pojašnjava:

– Metod je korišćen da bi se ponovo prošlo kroz situaciju u kojoj je Milica pravila problem, samo što ja glumim nju, a ona mene. Tada se i razvila njena minimalistička gluma – zaključuje Vladislava.

Milica, za sada, ne zna da li će, kada odraste, da studira Likovnu akademiju, dizajn na Fakultetu primenjenih umetnosti ili će se posvetiti pozivu oca Miloša – fotografiji, odnosno završiti Fakultet dramskih umetnosti. Ona voli da fotografiše, čak je osvojila i nagradu na opštinskom takmičenju, ali bi želela i da upiše srednju muzičku školu, jer već pet godina svira violinu. Milica voli da čita, omiljeni su joj kriminalistički romani za decu, oduševili su je „Orlovi rano lete”, a ne krije da ne voli čarobnjake, jer misli da je to lažno i ne želi da, kako kaže, „troši svoj čitalački duh na Harija Potera”.

Vladislava Vojnović trenutno piše nove romane jer za njih nije potrebna podrška šire društvene zajednice i strukture, dok je za filmsku produkciju potrebna kulturna politika, smatra naša sagovornica i podseća:

– Sale u bioskopima u svetu gde se prikazuje film „Princ od papira” prepune su i deca navijaju. Na srpskim festivalima projekcije su takođe bile pune, na organizovanim projekcijama se stoji, kao nedavno u Pančevu. Naša publika voli da gleda domaći film kada on ne vređa inteligenciju i kada nije dosadan – smatra Vladislava, koja je sa suprugom Milošem Spasojevićem, direktorom fotografije, producirala film.

– Dečji film je potcenjen kod nas, a mi smo se pronašli upravo u toj oblasti. Okupirani smo tim problemima i to nam je blisko u svesti, u našem bavljenju svetom. Međutim, dečji filmovi nisu interesantni za politiku već za društvo. Oni imaju samo društveni angažman, ne i politički, i zato smo u drugoj klasi, zato nema dečjeg filma kod nas – ukazuje Miloš Spasojević, koji uskoro nastavlja sa snimanjem TV serije „Bela lađa”. On ne krije da je rad na TV serijama jedan od najplaćenijih poslova u njegovoj struci, od koga može da se živi.

Ivan Aranđelović

----------------------------------------------

Srpski film će se zvati porno-filmom

– Nekada su iz Srbije očekivali filmove o Romima, od Saše Petrovića, preko Emira Kusturice, do Gorana Paskaljevića. Tražili su čudni primitivizam sa etnomomentima, a ne žanrovski film. Sada je Srbija zemlja iz koje treba da se pojavi neka vrsta horora, bizarnosti i pornografije. Sada će se srpski film zvati porno-film i posle romske Srbije gradi se slika horor-porno Srbije. Ta struja se stvara i naziva se novim srpskim filmom. Niko na to ne reaguje. Prave se filmovi koji ne spočitavaju nešto sistemu već pokazuju čistu pornografiju. Konstatuje se da se nešto dešava, a zašto je to tako, o tome se ne govori – upozorava Vladislava Vojnović, nekada asistent na katedri za dramaturgiju beogradskog FDU.