Železnički – kao Gordijev čvor

Niš – Ako je suditi po najnovijim inicijativama koje se pokreću u vrhu države, postoje dobri izgledi da se konačno modernizuje železnički saobraćaj na jugoistoku Srbije. Da li to znači da će biti započeto i rešavanje pravog Gordijevog, odnosno problema niškog železničkog čvora? Gradsko rukovodstvo je rešeno da se više ništa ne odlaže, ali...

Od prvih zagovaranja izmeštanja značajnog dela železničkog saobraćaja iz centralnog gradskog jezgra u Nišu na obode grada, sredinom devedesetih godina prošlog veka, prošlo je deceniju i po. Sve do danas, međutim, priča se završavala samo na konstataciji o neophodnosti da se železnički saobraćaj ukloni iz centralne gradske zone u Nišu i na navodno postignutim dogovorima, pripremljenim protokolima i ponekoj odluci republičkih organa, koji nikada nisu realizovana u praksi.

Za to vreme, više od 15 godina, u Nišu su stalno rađeni i javnosti predstavljani idejni i slični projekti i uzaludno je, to se mora priznati, trošen ne baš mali novac u te svrhe.

Izostajanje konkretne realizacije velikog i značajnog posla i za grad Niš i državu, početkom ove jeseni navelo je na zaključak da više vajde od beskrajnih razgovora, sedenja i dogovaranja, sastančenja i praznih obećanja nema. Zato je Niš zatražio konkretan i odgovor od „Železnice Srbije” šta se u vezi ovog problema može odmah, šta se u narednim godinama planira, odnosno da li je uopšte realno nešto očekivati. Ono što je pratilo ceo problem železničkog čvora Niš u skorijoj prošlosti upozorava da ne sme da se dozvoli da opet urađeni vredni projekti u Nišu ostanu „mrtvo slovo na papiru” i da u nedogled skupljaju prašinu po fiokama nadležnih republičkih i gradskih organa, direkcija i uprava...

Krajem prethodne sedmice upriličen je skup na kojem se opet razgovaralo o niškom železničkom čvoru. Pored niškog i rukovodstava okolnih opština, takođe zainteresovanih za rešenje problema, skupu su prisustvovali i ljudi iz železničkih sekcija u Nišu i predsednik Upravnog odbora JP „Železnice Srbije” Zoran Anđelković.

Predstavnici gradskog rukovodstva Niša otvoreno su, na jednoj strani, govorili da je problem železnice kroz grad zbog čestih nesreća i loše bezbednosti, ali i zastoja u saobraćaju i mnogo toga drugog, glavna „kočnica” neostvarenog ekspanzivnijeg razvoja Niša i njegove privrede.

A na drugoj strani je istaknuto da se od razrešenja problema, što sam grad inače ne može, očekuje mnogo brži i, konačno, evropski razvoj Niša.

Mišljenja „obe strane” jasna su i istinita, ali izgleda da je u ovim kriznim vremenima teško računati na rešenje ovog velikog problema i Niša i Srbije. Razgovori su doneli „odgovor” da u ovom trenutku, i to jedino uz pomoć iz inostranstva i od Evropske unije, preduzeće „Železnice Srbije” može samo da planira modernizaciju pruge na delu od izlaza iz Niša prema jugoistoku. To znači da bi se od železničke stanice „Ćele kula”, između Niša i Niške Banje, prema Dimitrovgradu i Bugarskoj radilo na elektrifikaciji pruge. Ali, svi projekti i programi oko izmeštanja niškog železničkog čvora moraju se, makar i privremeno odložiti za neka ekonomski sigurnija i mnogo povoljnija vremena.

Ipak, priča, rečeno nam je, nije potpuno prekinuta. Zna se da je Saobraćajni institut CIP uradio četiri varijante razrešenja niškog čvora i železničkog saobraćaja u gradu i oko njega i da su sve i dalje „u igri”. Za Niš i to nešto znači, jer, uz ponavljanje da grad sam ne može mnogo toga da preduzima, sa dosta očekivanja, ali i optimizma gleda se i dalje prema državnim organima, ministarstvima i Beogradu. Tako će biti sve dok se Gordijev čvor, kako se već zove niški železnički, jednoga dana i ne reši.

Toma Todorović